Miroslav Alimpić novi predsednik novosadskog Višeg suda

Novi predsednik suda Miroslav Alimpić najavio je za „Dnevnik” da će već ovog meseca poraditi na tome da se poveća broj sudija u građanskom odeljenju, imajući u vidu da je broj predmeta u drugom stepenu koji je tu preostao povećan. Kako kaže, već je dao uputstva za ubrzanja postupaka da građani ne bi dugo čekali na odluke.

– Odmah smo preduzeli aktivnosti na snimanju stanja odeljenja i organizacionih jedinica, da bi se istinski povećala ažurnost rada i dostupnost javnosti, kao i bliži kontakt s medijima, a, po potrebi, i s pojedincima – naveo je Alimpić.

Podsetimo, u „Službenom glasniku” od 23. oktobra ove godine objavljena je odluka o izboru predsednika sudova, pa je za predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu imenovan Darko Tadić, koji je i bio na toj funkciji, za predsednika novosadskog Privrednog suda Gordana Ristić, a na položaju predsednika Prekršajnog suda ostao je Kamenko Kozarski. Takođe, ranije je već izabrana na funkciju predsednika novosadskog Osnovnog suda Tamara Radović.

Novi predsednik novosadskog Višeg suda Miroslav Alimpić je posle završenog Pravnog fakulteta, nakon završene vojne obuke, prekomandovan u Vojni sud. Potom, posle jednogodišnjeg volontiranja, primljen je za pripravnika u tadašnjem Opštinskom sudu, i raspoređen u krivično odeljenje. Tamo je kao istražni sudija, dok nije zaživela tužilačka istraga, obavio veliki broj uviđaja.

Na svečanoj sednici u novosadskom Višem sudu juče je „uvedeno u funkciju” četvoro sudija koji su izbarani odlukom Skuštine Srbije, te će tako njihov broj biti popunjen na 35, koliko je i predviđeno sistematizacijom.

Novoimenovane sudije koje su prešle iz Osnovnog suda u Viši su Branka Stanković, Ivana Josifović, Sanja Gojković Stolić i Nataša Vojinović, a po dve će ući u sudnice građanskog i krivičnog odeljenja. 

Tim činom menja se godišnji raspored pomenutog suda jer će delioci pravde dobiti odgovarajući broj i strukturu predmeta, pa će taj deo novosadske Palate pravde ovih dana nastaviti da radi u punom kapacitetu.

Devedesetih godina prošlog veka sprovodio je istražne radnje na identifikaciji poginulih u Vukovaru. Za sudiju Okružnog suda je izabran 1995. godine. U vreme bombarodvanja 1999. godine  bio je mobilisan kao rezervni oficir u Ratnom vojnom sudu.

Završio je više obuka iz međunarodnog humanitarnog prava, kao i napredni kurs za istražitelje ratnih zločina. Vodio je nekoliko složenih istraga s velikim brojem okrivljenih, na primer i za ratni zločin na „Ovčari”.

U toku 2016. godine, na Generalnoj skupštini Interpola u Francuskoj,  kao predstavanik naše zemlje, zajedno sa zamenikom tužioca za ratne zločine, izložio je naša iskustva u procesuiranju u toj oblasti pravosuđa. Od 2010. godine radio je kao sudija za prethodni postupak, dok nije izabran za sudiju novosadskog Apelacionog suda 2013. godine, da bi tri godine kasnije bio postavljen za predsednika Višeg suda u Šapcu. Njegovi stručni radovi objavljivani su u zemlji i inostranstvu.

M. Vujačić