Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju danas stavlja katanac na vrata

Formalno, on će ipak postojati još deset dana, kada će i zvanično na njega biti stavljen katanac. Sud će nastaviti da radi preko takozvanog Mehanizma suda (MMKS).

Ceremoniji će prisustvovati zvaničnici iz Srbije, kao i iz bivših jugoslovenskih republika, čiji su državljani tokom protekle 24 godine prosecuirani pred tim sudom koji je 25. maja 1993. godine osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija radi gonjenja počinilaca ratnih zločina na  teritoriji bivše Jugoslavije.

Tribunal je prestao da radi 30. novembra, okončavši sve prvostepene postupke, a njegov rad je nastavio takozvani Mehanizam za međunarodne krivične sudove, koji će okončati sve preostale žalbene postupke.

Dan ranije, 29. novembra, žalbeno veće Tribunala izreklo je pravosnažnu presudu u slučaju „Prilić”, a objavljivanje te odluke pamtiće se po samoubistvu jednog od optuženih Slobodana Praljka, koji je, kad je čuo da mu je potvrđena kazna od 20 godina zatvora za zločine nad muslimanima u Bosni i Hercegovini, ispio otrov u sudnici.

Nedelju dana pre toga, Tribunal je generalu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću izrekao kaznu doživotnog zatvora.

Ujedinjene nacije formirale su u leto 1993. godine Haški tribunal da donese pravdu žrtvama i pomiri zavađene narode u regionu...

Ubrzo je postalo jasno da ima pre svega političku ulogu da za sva nedela okrivi jednu stranu u sukobu – Srbe.

Hag je progutao i mnoge srpske glave – crna statistika kaže da je do sada umrlo osam Srba optuženih pred Haškim tribunalom. Najpoznatiji pritvorenik Haškog tribunala, bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, pronađen je mrtav u svom krevetu u ćeliji sheveningenskog pritvora 11. marta 2006. godine. 

Među preminulima su i bivši gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović, načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske general Momir Talić, nekadašnji predsednik Vlade Republike Srpske Krajine Milan Babić, general-major JNA Mile Mrkšić.

U pritvoru Haškog suda umro je general Zdravko Tolimir, a pre nešto više od godinu, i nekadašnji predsednik Republike Srpske Krajine Goran Hadžić.

Februara ove godine umro je načelnik bezbednosti Glavnog štaba VRS-a Ljubiša Beara.

Tribunal je na svoj spisak traženih stavio ceo vojni i politički vrh Srbije i Republike Srpske.

Srbija je od Vidovdana 2001. godine, kada je izručen Slobodan Milošević, tamo poslala još jednog svog predsednika – Milana Milutinovića, zatim predsednika RS-a Radovana Karadžića, predsednike vlada, načelnike generalštabova, ministre unutrašnjih poslova i mnoge druge političke, vojne i policijske rukovodioce visokog ranga...

Poslednji „veliki ulov” Haškog suda bio je Ratko Mladić, koji je izručen 2011. godine...

Od drugih naroda uključenih u sukobe, u Hag su dospevale uglavnom vođe paravojnih i terorističkih organizacija, koji bi, po pravilu, bili optuženi za nešto što nisu uradili i – puštani su na slobodu.

Mehanizam za međunarodne krivične sudove (MMKS) osnovao je Savet bezbednosti UN da bi završio preostale funkcije Tribunala.

On će okončati žalbene postupke protiv Radovana Karadžića, Vojislava Šešelja, Ratka Mladića, kao i ponovljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, a preuzeo je i krivično gonjenje Vjerice Radete i Petra Jojića čije izručenje srpsko pravosuđe nije odobrilo. 

Spisak je dugačak i pun zvučnih imena – Naser Orić, Ramuš Haradinaj, Ante Gotovina, Mladen Markač... Po pravdi Haškog tribunala oni su – nevini.

Srbija je u protekle 24 godine predala 45 optuženih od ukupno 46 okrivljenih čija se predaja tražila jer je jedan optuženi izvršio samoubistvo pre nego što je mogao biti predat Tribunalu, podsetio je letos pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović.

Ukazao je i na to da su gotovo svi optuženi bili visokorangirani zvaničnici, što u Vojsci, što u izvršnoj vlasti. 

Haški sudija Karmel Ađijus izjavio je da sve države žele hašku arhivu, ali da to nije nešto o čemu će se odlučivati na nacionalnim niovima. 

On je za zagrebačku TV N1 rekao da je Savet bezbednosti UN već odlučio da će arhiva pripasti Ujedinjenim nacijama, a administriraće je Mehanizam.

Verovatno, za negde 50 godina ili više, moguće je da će Ujedinjene nacije odlučiti da arhiva ode raznim državama. Na primer, dokumenti koji su nabavljeni od raznih republika možda budu vraćeni upravo tim republikama, ili nešto tako, naveo je sudija Ađijus.

To je jasan signal da je Srbija sarađivala s Haškim tribunalom bez ikakvih kompromisa. Nisam siguran u to da se isto može reći i za bilo koju drugu državu, naglasio je Backović i dodao da je, osim toga, Srbija omogućila Haškom tužilaštvu slobodan pristup važnim dokazima koji se nalaze u našoj zemlji, kao što su dokumenti, arhivi i svedoci.

M. Bozokin