Међународни суд за бившу Југославију данас ставља катанац на врата

Формално, он ће ипак постојати још десет дана, када ће и званично на њега бити стављен катанац. Суд ће наставити да ради преко такозваног Механизма суда (MMKS).

Церемонији ће присуствовати званичници из Србије, као и из бивших југословенских република, чији су држављани током протекле 24 године просецуирани пред тим судом који је 25. маја 1993. године основао Савет безбедности Уједињених нација ради гоњења починилаца ратних злочина на  територији бивше Југославије.

Трибунал је престао да ради 30. новембра, окончавши све првостепене поступке, а његов рад је наставио такозвани Механизам за међународне кривичне судове, који ће окончати све преостале жалбене поступке.

Дан раније, 29. новембра, жалбено веће Трибунала изрекло је правоснажну пресуду у случају „Прилић”, а објављивање те одлуке памтиће се по самоубиству једног од оптужених Слободана Праљка, који је, кад је чуо да му је потврђена казна од 20 година затвора за злочине над муслиманима у Босни и Херцеговини, испио отров у судници.

Недељу дана пре тога, Трибунал је генералу Војске Републике Српске Ратку Младићу изрекао казну доживотног затвора.

Уједињене нације формирале су у лето 1993. године Хашки трибунал да донесе правду жртвама и помири завађене народе у региону...

Убрзо је постало јасно да има пре свега политичку улогу да за сва недела окриви једну страну у сукобу – Србе.

Хаг је прогутао и многе српске главе – црна статистика каже да је до сада умрло осам Срба оптужених пред Хашким трибуналом. Најпознатији притвореник Хашког трибунала, бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић, пронађен је мртав у свом кревету у ћелији схевенингенског притвора 11. марта 2006. године. 

Међу преминулима су и бивши градоначелник Вуковара Славко Докмановић, начелник Генералштаба Војске Републике Српске генерал Момир Талић, некадашњи председник Владе Републике Српске Крајине Милан Бабић, генерал-мајор ЈНА Миле Мркшић.

У притвору Хашког суда умро је генерал Здравко Толимир, а пре нешто више од годину, и некадашњи председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић.

Фебруара ове године умро је начелник безбедности Главног штаба ВРС-а Љубиша Беара.

Трибунал је на свој списак тражених ставио цео војни и политички врх Србије и Републике Српске.

Србија је од Видовдана 2001. године, када је изручен Слободан Милошевић, тамо послала још једног свог председника – Милана Милутиновића, затим председника РС-а Радована Караџића, председнике влада, начелнике генералштабова, министре унутрашњих послова и многе друге политичке, војне и полицијске руководиоце високог ранга...

Последњи „велики улов” Хашког суда био је Ратко Младић, који је изручен 2011. године...

Од других народа укључених у сукобе, у Хаг су доспевале углавном вође паравојних и терористичких организација, који би, по правилу, били оптужени за нешто што нису урадили и – пуштани су на слободу.

Механизам за међународне кривичне судове (MMKS) основао је Савет безбедности УН да би завршио преостале функције Трибунала.

Он ће окончати жалбене поступке против Радована Караџића, Војислава Шешеља, Ратка Младића, као и поновљено суђење Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, а преузео је и кривично гоњење Вјерице Радете и Петра Јојића чије изручење српско правосуђе није одобрило. 

Списак је дугачак и пун звучних имена – Насер Орић, Рамуш Харадинај, Анте Готовина, Младен Маркач... По правди Хашког трибунала они су – невини.

Србија је у протекле 24 године предала 45 оптужених од укупно 46 окривљених чија се предаја тражила јер је један оптужени извршио самоубиство пре него што је могао бити предат Трибуналу, подсетио је летос помоћник министра правде Чедомир Бацковић.

Указао је и на то да су готово сви оптужени били високорангирани званичници, што у Војсци, што у извршној власти. 

Хашки судија Кармел Ађијус изјавио је да све државе желе хашку архиву, али да то није нешто о чему ће се одлучивати на националним ниовима. 

Он је за загребачку ТВ Н1 рекао да је Савет безбедности УН већ одлучио да ће архива припасти Уједињеним нацијама, а администрираће је Механизам.

Вероватно, за негде 50 година или више, могуће је да ће Уједињене нације одлучити да архива оде разним државама. На пример, документи који су набављени од разних република можда буду враћени управо тим републикама, или нешто тако, навео је судија Ађијус.

То је јасан сигнал да је Србија сарађивала с Хашким трибуналом без икаквих компромиса. Нисам сигуран у то да се исто може рећи и за било коју другу државу, нагласио је Бацковић и додао да је, осим тога, Србија омогућила Хашком тужилаштву слободан приступ важним доказима који се налазе у нашој земљи, као што су документи, архиви и сведоци.

М. Бозокин