Lopovi automobile napadaju oko ponoći i pred zoru
Lepa vest iz novosadske Policijske uprave, a koja je potkovana brojkama, jeste da se posle učestalih procesuiranja kriminalaca koji se bave krađom automobila, znatno smanjio broj tih dela, a gotovo sva počinjena ove godine brzo su rasvetljena.
Do aprila, od sedam dela koja su počinili nepoznati izvršioci, šest je već rasvetljeno, dok je broj tih teških krađa prepolovljen u odnosu na isti period lane. Već duže kradljivcima automobila koji „rade” u južnoj Bačkoj – a top-destinacija za njih je oduvek bio Novi Sad – interesantni su pre svih „audi” (A-3, A-4), “be-em-ve” (serije tri i četiri) i „škoda”. S višegodišnjeg trona automobila najpožljenijeg za krađu sišao je „golf”, ali promena nema u tome da su gotovo sva prisvojena vozila i dalje dizelaši do 2.000 kubika, bez odgovarajućeg alarma ili tehničke, dopunske, zaštite, crne ili bele boje.
Takođe, otkako je cena gvožđa skočila, ponovo su postali zanimljivi stariji automobili, pa i havarisani ili pokvareni, pre svega „golf 2” i „zastave”. Lopovi obično prethodno poskidaju komade od skupljih metala (bakar), kojih ima u gotovo svakom automobilu, i tako iz svakog izvlače maksimum.
Novi Sad je kao velika spavaonica pa se kola često kradu pred zoru. Delovi grada kao što su Novo naselje i limani su privlačni za kradljivce, naročito posle ponoći, ali oni ponekad idu za automobilom koji se traži ili je već poručen, tako da lopovima u krajnjem slučaju nije bitno gde će ga pronaći. Naravno, lakše će ga ukrasti u nekom zabačenom, neosvetljenom kraju, ali su se neke krađe dešavale i usred bela dana na vrlo prometnim mestima.
Prošle godine na području Novog Sada evidentirano je 65 krivičnih dela koja se odnose na krađe vozila, godinu ranije 147, a 2014. zabeležena je 201. Procenat rasvetljavanja tih dela lane je bio 56, a u prvom tromesečju ove godine oko 86 odsto, što je rezlultat koji bi volele da imaju i policije u najrazvijenijim zemljama.
Kradljivci često dolaze i iz drugih mesta, između ponoći i zore, i odmah se vraćaju, bez minuta bespotrebnog zadržavanja. Od tog žive, većinom rade kao tandem ili trojka, i žive lagodno dok mogu.
– Oni kradu dok ih ne uhvatimo, a kad izađu iz zatvora, nastave time da se bave – objašnjavavaju operativci za „Dnevnik”. – Obično imaju od 25 do 35 godina, u posao ih neko uvede, a potom, kada ga prerastu, prelaze na druge rabote, neretko prevare ili nađu nekoga da za njih krade kola. To je razumljivo jer se u zrelijim godinama ne može baš lako pobeći s lica mesta, ako ih neko povija. Ipak, najradije izbegavaju svaki kontakt i gledaju da se brzo sklone, zato i imaju stražare.
Takođe, i nova tehnologija kod automobila smanjuje broj krađa. Za njih kradljivcima treba ozbiljna elektronika, a s druge strane, na naše tržište ušla je roba uvezena iz istočnih zemalja, koja je mnogo jeftinija od originala, pa je moguće da se delovi nabave znatno jeftinije nego na otpadu.
Kod ukradenih starijih vozila prodaje se ponekad limarija, ostalo ide u sekundarne sirovine. Novije tipove neretko prebacuju u inostranstvo, ili se ovde prekucavaju brojevi, a neki idu u delove. Delovi se prodaju putem interneta, a često su u nabavku umešani i majstori koji znaju „prave ljude”. Kupac i prodavac se ne moraju ni videti jer pojedine kurirske službe imaju detaljne cenovnike pa je, recimo, za prevoz haube na razdaljinu kakva je između Šapca i Novog Sada, dovoljno 600 dinara. Na kraju, podsetimo na apel policije vozačima da ugrađuju alarm ili dopunsku mehaničku zaštitu. Valja napomenuti da se i prilikom obijanja vozila radi krađe stvari iz njih, pravi šteta koja je veća od tih dodatnih ulaganja za zaštitu.
M. Vujačić