Krivicu sporazumno priznalo 5.814 okrivljenih
Deceniju od uvođenja u naš Zakonik o krivičnom postupku, sporazum o priznanju krivičnog dela je, kako pokazuju statistički podaci, dostigao je značajan domašaj u praksi jer su od 2009. godine do sada, postupci protiv više od 17.000 okrivljenih rešeni tom pojednostavljenom krivičnom procedurom u kojoj optuženi priznaje izvršenje krivičnog dela u zamenu za sankciju koja mora biti u rasponu koji zakon određuje.
U poslednje dve godine broj postupaka rešenih na taj način dostiže i nekoliko procenata ukupno presuđenih krivičnih slučajeva godišnje.
Po podacima iznetim u izveštaju Republičkog javnog tužilaštva, u prošloj godini tužilaštva u Srbiji su zaključila sporazume s ukupno 5.814 okrivljenih koji su priznali izvršenje krivičnog dela, a sudovi su prihvatili 5.103 i na osnovu njih doneli pravosnažne presude. Lane su najviše sporazuma zaključila tužilaštva na području Apelacionog tužilaštva u Beogradu – s 2.903 okrivljena, a sudovi su prihvatili 2.543.
Tužilaštva u Vojvodini na području Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu, takođe u toku 2017. godine, zaključila su sporazume s 1.347 okrivljenih, a sudovi su prihvatili 1.182.
Od ukupnog broja sporazuma o priznanju krivičnog dela koji su prošle godine zaključeni s okrivljenima, najviše su zaključila osnovna javna tužilaštva. Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu zaključilo je sporazume s 1.013 osoba, Osnovno tužilaštvo u Novom Sadu s 312, a slede Osnovno tužilaštvo u Nišu s 213 zaključenih sporazuma i Osnovno tužilaštvo u Prijepolju, koje je sporazume zaključilo sa 178 osoba.
Ukupano je lane zaključeno oko 900 sporazuma više nego u toku 2016. godine, kada su ih tužilaštva zaključila s 4.938 okrivljnih, a sudovi prihvatili 4.093.
Sličan trend bio je i prethodnih pet godina. U istom izveštaju Republičkog javnog tužilaštva, statistika beleži i to da su tužilaštva na području Apelacionog tužilaštva u Beogradu u toku kalendarske 2015. godine zaključila ukupno 1.979 sporazuma, godinu ranije 820, 2013. godine 671, a 2012. godine svega 287.
Tužilaštva u Vojvodini su u toku 2015. godine zaključila sporazume s 1.430 okrivljenih, odnosno duplo više nego 2014, kada ih je zaključeno 765, što je takođe znatno više nego godinu pre, kad ih je bilo 371, dok su u toku 2012. godine, takođe tužilaštva na području novosadskog Apelacionog tužilaštva zaključila sporazume s ukupno 222 osobe. U istom periodu od četiri godine, tužilaštva na području Apelacionog tužilaštva u Kragujevcu zaključila su ukupno svega 777 sporazuma, dok su sva tužilaštva na području Apelacinog tužilaštva u Nišu zaključila sporazume s ukupno 1.118 osoba.
Sporazumima o priznanju krivičnog dela zaključenim s tužilaštvom rešeno je i više postupaka čiji su akteri bile poznate ličnosti.
Tek podsećanja radi, pominjemo samo tri koje je šira javnost pomno pratila. U aprilu prošle godine, bivši predsednika FK „Partizan” Dragan Ćurić, vlasnik „Zekstre”, u krivičnom procesu u vezi s privatizacijom „Veterinarskog zavoda”, zaključio je s Tužilaštvom sporazum o priznanju krivičnog dela, a utvrđena mu je kazna od godine kućnog zatvora.
Pre sedam godina, u postupku u vezi s nekoliko transfera fudbalera „Obilića”, folk pevačice Svetlana Ražnatović i njena sestra Lidija Ocokoljić takođe su zaključile sporazume o priznanju krivičnog dela, a kazne su bile kućni zatvor i da plate državi dva miliona evra. Svojevremeno je sporazum s Tužilaštvom zaključio i osnivač dnevnog lista „Kurir” Radisav Rodić.
Sadašnjim zakonskim rešenjima predviđeno je da se sporazum o priznanju krivičnog dela između okrivljenog i Tužilaštva može zaključiti u svim fazama postupka i za sva krivična dela, što je, kako ocenjuju stručnjaci u oblasti krivičnog prava, i dovelo do šire primene tog instituta, a time i do efikasnijeg postupanja pravosuđa, te smanjenja troškova postupka uz poštovanje zakona i prava okrivljenog.
J. Jakovljević