Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Кривицу споразумно признало 5.814 окривљених

10.05.2018. 09:04 09:09
Пише:
Фото: Dnevnik.rs

Деценију од увођења у наш Законик о кривичном поступку, споразум о признању кривичног дела је, како показују статистички подаци, достигао је значајан домашај у пракси јер су од 2009. године до сада, поступци против више од 17.000 окривљених решени том поједностављеном кривичном процедуром у којој оптужени признаје извршење кривичног дела у замену за санкцију која мора бити у распону који закон одређује.

У последње две године број поступака решених на тај начин достиже и неколико процената укупно пресуђених кривичних случајева годишње.

По подацима изнетим у извештају Републичког јавног тужилаштва, у  прошлој години тужилаштва у Србији су закључила споразуме с укупно 5.814 окривљених који су признали извршење кривичног дела, а судови су прихватили 5.103 и на основу њих донели правоснажне пресуде. Лане су највише споразума закључила тужилаштва на подручју Апелационог тужилаштва у Београду – с 2.903 окривљена, а судови су прихватили 2.543. 

Тужилаштва у Војводини на подручју Апелационог јавног тужилаштва у Новом Саду, такође у току 2017. године, закључила су споразуме с 1.347 окривљених, а судови су прихватили 1.182.

Од укупног броја споразума о признању кривичног дела који су прошле године закључени с окривљенима, највише су закључила основна јавна тужилаштва. Прво основно тужилаштво у Београду закључило је споразуме с 1.013 особа, Основно тужилаштво у Новом Саду с 312, а следе Основно тужилаштво у Нишу с 213 закључених споразума и Основно тужилаштво у Пријепољу, које је споразуме закључило са 178 особа.

Тужилаштва у Војводини на подручју Апелационог јавног тужилаштва у Новом Саду, у току 2017. године, закључила су споразуме с 1.347 окривљених, а судови су прихватили 1.182.

Укупано је лане закључено око 900 споразума више него у току 2016. године, када су их тужилаштва закључила с 4.938 окривљних, а судови прихватили 4.093.

Сличан тренд био је и prеthodnih пет година. У  истом извештају Републичког јавног тужилаштва, статистика бележи и то да су тужилаштва на подручју Апелационог тужилаштва у Београду у току календарске 2015. године закључила укупно 1.979 споразума, годину раније 820, 2013. године 671, а 2012. године свега  287. 

Тужилаштва у Војводини су у току 2015. године закључила споразуме с 1.430 окривљених, односно дупло  више него 2014, када их је закључено 765, што је такође знатно више него годину пре, кад их је било 371, док су у току 2012. године, такође тужилаштва на подручју новосадског Апелационог тужилаштва закључила споразуме с укупно 222 особе. У истом периоду од четири године, тужилаштва на подручју Апелационог тужилаштва у Крагујевцу закључила су укупно свега 777 споразума, док су сва тужилаштва на подручју Апелациног тужилаштва у Нишу закључила споразуме с укупно 1.118 особа.   

Споразумима о признању кривичног дела закљученим с тужилаштвом решено је и више поступака чији су актери биле познате личности.

Тек подсећања ради, помињемо само три које је шира јавност помно пратила. У априлу прошле године, бивши председника ФК „Партизан” Драган Ћурић, власник „Зекстре”, у кривичном процесу у вези с приватизацијом „Ветеринарског завода”, закључио је с Тужилаштвом споразум о признању кривичног дела, а утврђена му је казна од године кућног затвора.

Пре седам година, у поступку у вези с неколико трансфера фудбалера  „Обилића”, фолк певачице Светлана Ражнатовић и њена сестра Лидија Оцокољић такође су закључиле споразуме о признању кривичног дела, а казне су биле кућни затвор и да плате држави два милиона евра. Својевремено је споразум с Тужилаштвом закључио и оснивач дневног листа „Курир” Радисав Родић.

Садашњим законским решењима предвиђено је да се споразум о признању кривичног дела између окривљеног и Тужилаштва може закључити у свим фазама поступка и за сва кривична дела, што је, како оцењују стручњаци у области кривичног права, и довело до шире примене тог института, а тиме и до ефикаснијег поступања правосуђа, те смањења трошкова поступка уз поштовање закона и права окривљеног. 

Ј. Јаковљевић

Пише:
Пошаљите коментар