Kod građana oko 900.000 nelegalnih komada oružja

Ova najnovija zaplena idelaglnog oružja još jedna je potvrda da u Srbiji i dalje kod građana ima još dosta oružja u štekovima čije je držanje zakonom zabranjeno.

Niko nema precizne podatke o tome koliko je nelegalnog oružja i municije u rukama građana. Broj registrovanih komada premašuje milion, a najgrublje procene pokazuju da zemljom cirkuliše između 200.000 i 900.000 nelegalnih kratkih i dugih cevi. Ukoliko je tačna druga brojka, to znači da je u zemlji ukupno oko dva miliona, što legalnih, što ilegalnih „cevi”! 

Srbija je slovenska zemlja s najviše registrovanog oružja, čak 37,8 komada oružja na 100 stanovnika, podaci su „Vašington posta” iz 2016. godine.

Po tim podacima, slede Makedonija s 24,1 komada, Crna Gora s 23,1, Hrvatska s 21,7 i Bosna i Hercegovina sa 17,3. 

Stanovnici Češke imaju 16,3 komada oružja na 100 stanovnika, Slovenci 13,5, Rusi 8,9, Slovaci 8,3, Belorusi 7,3, Ukrajinci 6,6, Bugari 6,2, a najmanje imaju Poljaci – 1,3.

Sajt „Slavorum”, koji je preneo te podatke o naoružanju, upozorava na to da ih ne treba uzimati zdravo za gotovo jer je u nekim zemljama dozvoljeno nošenje oružja bez dozvole, a u većini ima i dosta neregistrovanog oružja, što znači da brojke mogu biti i mnogo veće.

Legalno oružje nije problem jer su vlasnici u velikoj meri savesni. Problem su, dakle, cevi u ilegalnom posedu. Iako su ratovi na prostoru bivše Jugoslavije odavno prestali, posledice tih oružanih sukoba i te kako se još uvek osećaju – upravo u švercu, odnosno donošenju ilegalnog oružja s ratišta u Srbiju. Neki te puške, pištolje, revolvere, minsko-eksplozivna sredstva prodaju, drugi ih još negde skrivaju.

Jedan od načina da se građani, ukoliko žele, bez posledica reše ilegalnih pištolja, automata, bombi, minicije...jeste legalizacija. Takvih akcija bilo je podosta proteklih godina. Najnovija je sprovedena od 1. juna do 1. oktobra ove godine. Bio je to period kada su vlasnici oružja (fizička i pravna lica) mogli da predajui oružje i municiju u najbližoj policijskoj upravi ili policijskoj stanici, bez dokazivanja porekla i da ne snose nikakve posledice.

Za godinu dana to je bila druga legalizacija oružja. Građani su za prošlogodišnja četiri meseca, tokom akcije koja je sprovedena u isto vreme, predali 61.755 komada municije i 926 komada oružja. Policiju su, pored ostalog, predali 114 komada različitog automatskog oružja, 298 bombi i 116 minsko-eskplozivnih sredstava.

Ministarstvo unutrašnjih poslova bilo je zadovoljno postignutim. U Nacionalnoj asocijaciji za oružje smatraju da su rezultati legalizacije skromni. Smatraju da bi bolja medijska kampanja dala i bolje rezultate. Podsećaju na to da je 2015. godine tokom legalizacije predato više od 7.500 komada oružja i više od 150.000 komada municije.

Od 1992. do ove godine ovo je šesta legalizacija oružja u Srbiji. Najveća predaja ilegalnog oružja bila je 2003. godine, tokom policijske akcije „Sablja”. Policija je tada zaplenila oko 10.000 komada raznog oružja, a građani su samoinicijativno predali više od 35.000 ubojitih cevi. U tom periodu predato je i 23.848 zahteva za legalizaciju oružja koje je bilo u posedu građana.

U Nacionalnoj asocijaciji za oružje, međutim, ukazuju na jednu manjkavost: prilikom registracije oružja za ličnu bezbednost, po njihovoj oceni, neopravdano je da se plaća porez od oko 30 evra. Takva stavka nigde u Evropi ne postoji i, po njihovom mišljenju, to bi moglo biti kočnica većem odzivu građana za legalizaciju. Ako bi se taj namet ukinuo, ocenjuju da bi se građani koji imaju ilegalne pištolje i revolvere u većem broju prijavljivali za njihovu legalizaciju, rečeno je ranije „Dnevniku” u toj asocijaciji.

Podsećanja radi, za nedozvoljeno držanje i promet oružja zaprećeno je do deset godina zatvora. MUP je pokrenuo inicijativu da se ta kazna poveća na 12 do 15 godina i da se ujedno oduzima novčana korist ostvarena ilegalnim prometom oružja.

M. Bozokin