Код грађана око 900.000 нелегалних комада оружја

Ова најновија заплена иделаглног оружја још једна је потврда да у Србији и даље код грађана има још доста оружја у штековима чије је држање законом забрањено.

Нико нема прецизне податке о томе колико је нелегалног оружја и муниције у рукама грађана. Број регистрованих комада премашује милион, а најгрубље процене показују да земљом циркулише између 200.000 и 900.000 нелегалних кратких и дугих цеви. Уколико је тачна друга бројка, то значи да је у земљи укупно око два милиона, што легалних, што илегалних „цеви”! 

Србија је словенска земља с највише регистрованог оружја, чак 37,8 комада оружја на 100 становника, подаци су „Вашингтон поста” из 2016. године.

По тим подацима, следе Македонија с 24,1 комада, Црна Гора с 23,1, Хрватска с 21,7 и Босна и Херцеговина са 17,3. 

Становници Чешке имају 16,3 комада оружја на 100 становника, Словенци 13,5, Руси 8,9, Словаци 8,3, Белоруси 7,3, Украјинци 6,6, Бугари 6,2, а најмање имају Пољаци – 1,3.

Сајт „Славорум”, који је пренео те податке о наоружању, упозорава на то да их не треба узимати здраво за готово јер је у неким земљама дозвољено ношење оружја без дозволе, а у већини има и доста нерегистрованог оружја, што значи да бројке могу бити и много веће.

Легално оружје није проблем јер су власници у великој мери савесни. Проблем су, дакле, цеви у илегалном поседу. Иако су ратови на простору бивше Југославије одавно престали, последице тих оружаних сукоба и те како се још увек осећају – управо у шверцу, односно доношењу илегалног оружја с ратишта у Србију. Неки те пушке, пиштоље, револвере, минско-експлозивна средства продају, други их још негде скривају.

Један од начина да се грађани, уколико желе, без последица реше илегалних пиштоља, аутомата, бомби, миниције...јесте легализација. Таквих акција било је подоста протеклих година. Најновија је спроведена од 1. јуна до 1. октобра ове године. Био је то период када су власници оружја (физичка и правна лица) могли да предајуи оружје и муницију у најближој полицијској управи или полицијској станици, без доказивања порекла и да не сносе никакве последице.

За годину дана то је била друга легализација оружја. Грађани су за прошлогодишња четири месеца, током акције која је спроведена у исто време, предали 61.755 комада муниције и 926 комада оружја. Полицију су, поред осталог, предали 114 комада различитог аутоматског оружја, 298 бомби и 116 минско-ескплозивних средстава.

Министарство унутрашњих послова било је задовољно постигнутим. У Националној асоцијацији за оружје сматрају да су резултати легализације скромни. Сматрају да би боља медијска кампања дала и боље резултате. Подсећају на то да је 2015. године током легализације предато више од 7.500 комада оружја и више од 150.000 комада муниције.

Од 1992. до ове године ово је шеста легализација оружја у Србији. Највећа предаја илегалног оружја била је 2003. године, током полицијске акције „Сабља”. Полиција је тада запленила око 10.000 комада разног оружја, а грађани су самоиницијативно предали више од 35.000 убојитих цеви. У том периоду предато је и 23.848 захтева за легализацију оружја које је било у поседу грађана.

У Националној асоцијацији за оружје, међутим, указују на једну мањкавост: приликом регистрације оружја за личну безбедност, по њиховој оцени, неоправдано је да се плаћа порез од око 30 евра. Таква ставка нигде у Европи не постоји и, по њиховом мишљењу, то би могло бити кочница већем одзиву грађана за легализацију. Ако би се тај намет укинуо, оцењују да би се грађани који имају илегалне пиштоље и револвере у већем броју пријављивали за њихову легализацију, речено је раније „Дневнику” у тој асоцијацији.

Подсећања ради, за недозвољено држање и промет оружја запрећено је до десет година затвора. МУП је покренуо иницијативу да се та казна повећа на 12 до 15 година и да се уједно одузима новчана корист остварена илегалним прометом оружја.

М. Бозокин