Kalinić poriče ubistvo Konstantinovića, Jurišića i Simovića

"Ja nisam to nikada izjavio, niti uradio. Takođe, nisam ubio ni Cvetka Simovića, niti Milana Jurišića zvanog Jure. Nijednog nisam ubio i nemam ništa sa njihovim ubistvima", rekao je Kalinić.



On je prethodno odbio da svedoči u statusu oštećenog na suđenju nekadašnjem saradniku tog klana Milošu Simoviću, povodom optužbi da je pokušao da ga ubije u Hrvatskoj 2010. godine, dok su bili u bekstvu od srpskih pravosudnih organa.



Kalinić je tvrdio da mu je načelnik službe obezbeđenje požarevačkog zatvora Zabela, u kom obojica služe maksimalne kazne zatvora, zabranio da svedoči i tereti Simovića.



"Zabranjeno mi je da pričam, ne interesuje me ovaj predmet. Zabranjeno mi je da teretim Miloša Simovića, ali ne bih ga teretio ni da mi načelnik to nije zabranio. Ja sam na silu obučen i doveden ovde", rekao je Kalinić.



Požalio se sudu i da su mu u zatvoru obukli tuđu uniformu, te da će "sav da se ospe".



Nakon toga, Simović se pobunio i tvrdio da nije podmitio načelnika službe za obezbeđenje.



"Kalinić govori stvari koje nemaju veze sa slučajem i time da li sam ja kriv. Ne želim da učestvujem u cirkusu ovom. Nikome nisam pretio od 2003. godine i da želim to ne bi bilo moguće jer sam u posebnom odeljenju gde se snima svaka reč i sud obaveštava", naveo je Simović.



Sud je danas okončao dokazni postupak i zakazao iznošenje završnih reči tužilaštva i odbrane za 13. jul.



Kalinić je rekao da želi da prisustvuje pretresu, iako je prethodno negodovao što su ga danas doveli iz zatvor.



Kalinić je u sudnicu doveden vezanih ruku i nogu, a između njega i Simovića u sudnici je stajalo sedam pripadnika sudske straže.



Simović je početkom aprila negirao krivicu, navodeći da neće iznositi odbranu, jer nema od čega da se brani.



I Simović i Kalinić se sada nalaze u zatvoru gde izdržavaju maksimanle zatvorske kazne zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića 2003. godine, niza zločina koje su izvršili kao pripadnici "zemunskog klana", ali i više ubistava u Beogradu 2004. godine.



Iz bezbednosnih razloga suđenje se održava u zgradi Specijalnog suda.



Simović je na ranijim suđenjima za druga krivična dela potvrdio da je nakon svađe pucao u Kalinića, jer se plašio da će on ubiti njega.



Kalinić i Simović uspeli su da pobegnu iz zemlje nakon ubistva premijera i akcije "Sablja" u martu 2003. godine i do ovog događaja izbegavali su hapšenje, sarađujući u novim krivičnom delima uz pomoć jataka iz regiona.



Za njima je sve vreme bila na snazi Interpolova poternica Srbije.



Međutim, među njima je, kako su ranije ispričali pred sudom, došlo do svađe prilikom roštiljanja na jezeru Rakitje pored Zagreba i Simović je tada pucao Kaliniću u stomak i grudi i pobegao.



Kalinić je završio u bolnici u Zagrebu, a nakon oporavka izručen je Beogradu. Simović je uhapšen dva dana nakon pucnjave u blizini granice sa Hrvatskom.



Istragu za ovaj pokušaj ubistva sprovelo je hrvatsko pravosuđe i predmet ustupilo srpskim organima.



Optužnicu protiv Simovića sada zastupa Više javno tužilaštvo u Beogradu.



Apelacioni sud u Beogradu je u avgustu 2013. godine je potvrdio presudu Specijalnog suda kojom su Kalinić i Simović osuđeni na po 40 godina zatvora zbog niza ubistava, otmica i drugih krivičnih dela koja su izvršili kao pripadnici "zemunskog klana".



Oni su 2008. osuđeni na maksimalnu kaznu u odsustvu, ali su nakon hapšenja tražili ponavljanje suđenja na kojem su osuđeni na po 30 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića.



Ista kazna im je izrečena i u postupku koji je vođen protiv njih i Luke Bojovića i Vladimira Milisavljevića, koji su oslobođeni, zbog tri ubistva i dva pokušaja ubistva.



Kalinić je u februaru 2012. godine pokušao bekstvo iz pritvorske jedinice Specijalnog suda u Beogradu, ali je u tome sprečen.