Калинић пориче убиство Константиновића, Јуришића и Симовића

"Ја нисам то никада изјавио, нити урадио. Такође, нисам убио ни Цветка Симовића, нити Милана Јуришића званог Јуре. Ниједног нисам убио и немам ништа са њиховим убиствима", рекао је Калинић.



Он је prеthodno одбио да сведочи у статусу оштећеног на суђењу некадашњем сараднику тог клана Милошу Симовићу, поводом оптужби да је покушао да га убије у Хрватској 2010. године, док су били у бекству од српских правосудних органа.



Калинић је тврдио да му је начелник службе обезбеђење пожаревачког затвора Забела, у ком обојица служе максималне казне затвора, забранио да сведочи и терети Симовића.



"Забрањено ми је да причам, не интересује ме овај предмет. Забрањено ми је да теретим Милоша Симовића, али не бих га теретио ни да ми начелник то није забранио. Ја сам на силу обучен и доведен овде", рекао је Калинић.



Пожалио се суду и да су му у затвору обукли туђу униформу, те да ће "сав да се оспе".



Након тога, Симовић се побунио и тврдио да није подмитио начелника службе за обезбеђење.



"Калинић говори ствари које немају везе са случајем и тиме да ли сам ја крив. Не желим да учествујем у циркусу овом. Никоме нисам претио од 2003. године и да желим то не би било могуће јер сам у посебном одељењу где се снима свака реч и суд обавештава", навео је Симовић.



Суд је данас окончао доказни поступак и заказао изношење завршних речи тужилаштва и одбране за 13. јул.



Калинић је рекао да жели да присуствује претресу, иако је prеthodno негодовао што су га данас довели из затвор.



Калинић је у судницу доведен везаних руку и ногу, а између њега и Симовића у судници је стајало седам припадника судске страже.



Симовић је почетком априла негирао кривицу, наводећи да неће износити одбрану, јер нема од чега да се брани.



И Симовић и Калинић се сада налазе у затвору где издржавају максиманле затворске казне због учешћа у убиству премијера Зорана Ђинђића 2003. године, низа злочина које су извршили као припадници "земунског клана", али и више убистава у Београду 2004. године.



Из безбедносних разлога суђење се одржава у згради Специјалног суда.



Симовић је на ранијим суђењима за друга кривична дела потврдио да је након свађе пуцао у Калинића, јер се плашио да ће он убити њега.



Калинић и Симовић успели су да побегну из земље након убиства премијера и акције "Сабља" у марту 2003. године и до овог догађаја избегавали су хапшење, сарађујући у новим кривичном делима уз помоћ јатака из региона.



За њима је све време била на снази Интерполова потерница Србије.



Међутим, међу њима је, како су раније испричали пред судом, дошло до свађе приликом роштиљања на језеру Ракитје поред Загреба и Симовић је тада пуцао Калинићу у стомак и груди и побегао.



Калинић је завршио у болници у Загребу, а након опоравка изручен је Београду. Симовић је ухапшен два дана након пуцњаве у близини границе са Хрватском.



Истрагу за овај покушај убиства спровело је хрватско правосуђе и предмет уступило српским органима.



Оптужницу против Симовића сада заступа Више јавно тужилаштво у Београду.



Апелациони суд у Београду је у августу 2013. године је потврдио пресуду Специјалног суда којом су Калинић и Симовић осуђени на по 40 година затвора због низа убистава, отмица и других кривичних дела која су извршили као припадници "земунског клана".



Они су 2008. осуђени на максималну казну у одсуству, али су након хапшења тражили понављање суђења на којем су осуђени на по 30 година затвора због учешћа у убиству премијера Зорана Ђинђића.



Иста казна им је изречена и у поступку који је вођен против њих и Луке Бојовића и Владимира Милисављевића, који су ослобођени, због три убиства и два покушаја убиства.



Калинић је у фебруару 2012. године покушао бекство из притворске јединице Специјалног суда у Београду, али је у томе спречен.