Kako tokom odmora sačuvati imovinu: KOMŠIJE I KAMERE ŠTITE OD PROVALNIKA

Da bi se predupredile provale, u policiji kažu i da je veoma važno da građani ne ostavljaju ključeve ispod otirača, u sandučićima ili na mestima na kojima bi provalnik mogao lako da ih pronađe i da dragocenosti ne ostavljaju u stanovima već da ih odnesu u sefove kada odu na odmor.

Ne treba ni širiti informacije koliko ćete biti odsutni. Bilo bi dobro i da se suzdržite od kačenja slika i snimaka sa odmora i tako provalnicima dajete zeleno svetlo. Takođe, dobro je obavestiti komšije pre odlaska na odmor, kako bi obratili pažnju na vaš stan, kao i ostaviti ključ osobi od poverenja, koja će obilaziti stan, otvarati poštu, paliti svetla i otvarati prozore i podizati roletne, kako potencijalni provalnici ne bi mogli da pretpostave da vlasnici nisu tu.

Predočava se i da ne bi bilo loše fotografisati dragocenosti, kao i zapisati serijske brojeve skupocenih uređaja, radi lakšeg pronalaska i prepoznavanja.

Takođe, obavezno je zatvarati prozore kada niste u toj prostoriji, pogotovo ako živite na nižim spratovima ili u kući. Zaključavanje se podrazumeva jer neretko provalnici idu od kvake do kvake tražeći gde mogu nesmetano ući.

Roletne na prozorima ne treba spuštati do kraja, jer lopovi i to prate. Ako primete da su roletne spuštene nekoliko dana, odmah će zaključiti da u stanu nema nikoga.

Lopovi, uglavnom, kradu ono što mogu lako da sakriju i neopaženo iznesu, novac, kartice i dokumenta, nakit, telefone i tablete… Retko kome ove stvari stoje u kupatilu, kuhinji ili hodniku. Većini se ovo nalazi upravo u fiokama i policama spavaće sobe. Preporuka je da tokom dužeg odustva iz svog doma promenite trenutnu lokaciju dragocenih i skupih stvari.

Nikada ne ostavljajte lična dokumenta u stanu ukoliko ćete biti duže odsutni. Ličnu kartu, pasoš, kartice… ponesite sa sobom. Kriminalci sa ličnim ispravama lako mogu počiniti krađu identiteta, što je za lopove najmanje rizičan, a izrazito unosan posao. Ova vrsta kriminala sve više je u porastu, ponajviše zahvaljujući modernim tehnologijama.

Većina žrtava su bili ubeđeni da uopšte nisu interesantna meta lopovima, jer žive prosečno i da niko nema razloga baš njih da opljačka. Zbog toga i ne preduzimaju ništa kako bi se zaštitili i na taj način olakšavaju posao provalnicima.

Stručnjaci ističu da su tri puta veće šanse da kuća ili stan budu bez video nadzora. Poznato je da danas na tržištu postoji veliki broj sigurnosnih kamera i alarmnih sistema koji obezbeđuju video nadzor svega što se dešava oko i u samom objektu. Svakako je dobro da nabavite nešto od te opreme u skladu sa mogućnostima.

Zatvorska kazna za provalu i krađu kreće se od jedne do osam godina. Ukoliko je ukradena vrednost robe viša od milion i po dinara, onda je to dve do deset godina. U trenutku kad policija uhvati provalnika, ona ga procesuira u saradnji s nadležnim tužilaštvom. Problem je što mahom imamo povratnike, njima se, očigledno, isplati da se bave time. Više od 50 posto njih su povratnici. Ipak, sada je zakonodavac propisao da ako se uhvati provalnik koji je već bio gonjen za to delo, onda ne može da bude kazna zatvora manja od polovine propisane kazne. Dakle, to je minimum četiri godine zatvora.

Moderne mikro kamere su pouzdano „oružje” u borbi protiv provalnika i lopova. Za razliku od klasičnog video nadzora, mikro kamere su mini dimenzija i lako se kamufliraju tako da su nevidljive golim okom. Šanse da budu otkrivene su veoma male, tvrde upućeni, čak i ako se radi o profesionalnim provalnicima.

Iako minimalne veličine, tehničke karakteristike i performanse mikro kamera čine ih pouzdanim sredstvom za zaštitu imovine i bezbednosti. Veoma jasno snimaju i noću, a većina ih je od vodootpornog materijala pa mogu biti montirane i napolju. Pružaju tačne i neosporne dokaze o svemu što se dešava oko i unutar stana i kuće dok niste tu.

Provalnici obično gledaju kako da na lakši način opljačkaju stan, pa ulaze kroz otvoren prozor, otključana vrata ili pronalaze ključ ispod otirača za obuću, hidrantskom sandučetu, na štoku vrata... Lutaju ulicama, ulaze u zgrade i odlučuju se na licu mesta. U stanju su da po nekoliko dana prate ima li nekoga, obraćaju pažnju na to da li su stalno spuštene roletne na prozorima, gori li svetlo, da li su prozori otvoreni, kažu u policiji.

Iz policije upozoravaju i da provalnici često u vrata zaglave sitne predmete – papirić ili drvce kako bi ustanovili da li vrata neko otvara, ali i da dolaze do telefona stana da bi proverili da li će se neko javljati. Kontrolišu i poštanske sandučiće, kako bi videli da li se računi i pošta redovno uzimaju.

Za razliku od provalnika – amatera, koji se uglavnom na licu mesta odlučuju za provalu, profesionalci dobijaju informacije od onih koji „tipuju” stanove i prave profil potencijalno oštećenog koji sadrži informacije o materijalnoj situaciji i za svoje usluge dobijaju procenat od ukradenog plena.

U policiji ne beleže veliku razliku u broju provala u užem centru grada i na periferiji. Razlikuju samo tipove provalnika i zbog toga ih dele na amatere, profesionalce i strane državljane. Naime, u Srbiju ima dosta stranih bandi, profesionalaca iz Severne Makedonije i Bugarske, koji imaju specijalizovane alate za otvaranje sigurnosnih vrata.

Iz policije navode da je zaplenjeno mnogo alata, bilo ručno pravljenih, bilo kupljenih. Najčešći proizvođač je iz Kine, a naše zakonodavstvo ne zabranjuje uvoz takvih predmeta. Takođe, na Jutjubu postoji na desetine snimaka koji prikazuju do detalja kako se sve mogu i na koje načine obiti vrata.

Video nadzor i interfoni dosta pouzdano štite od provala, kao i sigurnosna blindirana ulazna vrata sa sigurnosnim bravama i dupla brava na ulaznim vratima, a stručnjaci kažu da cilindrični uložak brave ne sme da viri spolja, jer se lako lomi.

M. Bozokin