ISTRAGA O UBISTVU U FUTOGU Zafir nije osećao opasnost

Nedugo posle zločina, u obližnjem novosadskom vikend-naselju Kamenjar nađeno je zapaljeno vozilo, koje je najverovatnije korišćeno tokom ubistva Zafirovića. To vozilo je, međutim, već uklonjeno, jer ga juče, kako se uverila naša ekipa, nije bilo na mestu na kome se pretpostavlja da je zapaljeno.

Ostali su samo tragovi paljevine. Ipak, inspektori i policija pretraživali su teren što puteljkom od Mačkovog spruda uz Dunav vodi do Šodroša.

Spaljivanje automobila posle teških zločina čest je slučaj u obračunu bandi, jer iz­vršioci na taj način žele da sakriju tragove. Koliko će sada uspeti u tome, utvrdiće istraga.

Osim nepoznatog ubice, za sada je naravno i misterija zbog čega je ubijen Zafirović. Postoji sumnja da je povezan s organizacijom ubistva nekadašnjem Arkanovog telohranitelja, pukovnika Srpske dobrovoljačke gar­de Radeta Rakonjca, koji je likvidiran 2. aprila 2004. godine.

Rakonjac je bio i bliski prijatelj Luke Bojovića, koji izdražava kaznu od 18 godina u Španiji. Neki poznavaoci prilika u podzemlju ne isključuju mogućnost da je ovo nastavak obračuna porodica Bojović i Šaranović. Koliko su u pravu, verovatno će utvrditi istraga, ali ostaje i činjenica da za protekle četiri i po godine, koliko je prošlo od likvidacije Rakonjca, Zafirović nikada nije zvanično ni privođen niti saslušavan oko ovog ubistva, mada se negde moglo pročitati da je bio na meti Rakonjčevih odnosno prijatelja Luke Bojovića.

Na, pre svega, medijske spekulacije, da ga navodno traže klanovi zbog likvidacije Rakonjca, Zafirović je pre samo 15-tak dana u srpskim medijima izjavio da se oseća sigurnim i kako je “šuplja priča da ga jure nazovi klanovi”, kada ne beži. Naveo je da je 24 sata u Beogradu. Ima sina od sedam godina iz braka s ćerkom Dragoslava Kosmajca i ćerkicu od dve i po godine iz drugog braka. S decom je često u igraonicama, a s društvom u kafićima i restoranima. Tvrdio je da nema, niti da vozi blindirane automobile. Kaže da je kupio dvoje blindiranih kola, ali ih ne vozi.

U izjavi za medije Zafirović je tvrdio i da ne nosi pancir, niti ide naoružan pištoljima.

Prema sopstenoj tvrdnji od pre dve nedelje, kada su ga posle, jednog informativnog razgovora u policiji navodno pitali da li ima saznanja da mu je bezbednost, eventualno, ugrožena, rekao je da mu niko ne preti, niti juri, ali su mu tada u policiji, navodno, rekli “da povede računa o svojoj bezbednosti“.

Pre nego što je postao poznat kao zet (sada bivši) biznismena Dragoslava Kosmajca, Đorđe Zafirović je dospeo u policijski dosije. Kako je sam Zafirović pričao, sa 16 godina je ubio lokalnog sileyiju pred 500 ljudi, posle svađe koja je izbila u diskoteci u Nišu. Posle presude je upućen u kazneno-popravni dom u Kruševcu. Pobegao je 1999. godine, posle dve i po godine boravka u domu. Nakon toga je gotovo četiri godine bio u Švajcarskoj, u bekstvu. Njihova policija ga je uhvatila i deportovala u Kruševac, svega tri dana pre početka “Sablje”.

Trebalo je da “leži” još dve godine, ali su ga posle godinu dana odveli u Niš na suđenje, zbog drugog krivičnog dela. Odande je pobegao. Pomoglo mu je 15 drugova, koji su pravili blokadu da ga sudski stražari ne uhvate. Izleteo je s lisicama na leđima, a napolju ga je čekao drug na motociklu.

E. S. H.

Foto: Dnevnik