Hrtkovački preduzetnik Slavko Trifković pritisnut tužbama „Puteva Srbije”

A, hteo je samo da sve što je decenijama mukom  sticao po belom svetu, investira u rodnoj grudi u ostvarenje „srpskog sna“- postati „pumpayija“.

Benzinska pumpa, koju je 2005. godine sagradio sa svim dozvolama, na svojoj njivi u priatarskom delu Ulice Vladimira Nazora, na izlasku iz Hrtkovaca uz put za Rumu,  pretvorila  se Trifkoviću  u noćnu moru  zbog ogromnih nameta JP „ Putevi Srbije“. Sada  iznuren tužbama i brigom za egzistenciju svoje porodice, oboleo, čeka ishod sudskih postupaka.

Dok iz Osnovnog suda u Rumi čeka  sa zebnjom odluku u jednom od  sporova, Trifković krajem ovog meseca  u istom danu ima dva ročišta u  Privrednom sudu u Sremskoj Mitrovici.  

U JP „Putevi Srbije” Trifkoviću su, kako navodi  njegov pravni punomoćnik, advokat Slobodan Stojanović, odmah na početku, otvaranje pumpe uslovili potpisivanjem ugovora koji je sastavilo  isključivo to preduzeće, po principu „uzmi ili ostavi”. Tim ugovorom  iz novembra 2005,    Trifkoviću su, kako tvrdi advokat, nametnute tri, praktično iste obaveze, a rečeno mu  je da određeni iznos na ime ugovornih obaveza mora platiti čak pre izdavanja saglasnosti JP „ Puteva Srbije”.

Prva naknada, tada 2005. bila je jednokratna u iznosu od 288.000  dinara, „za izgradnju benzinske stanice”.  Istovremeno s njom određene su mu  i dve naknade na neodređeno vreme na godišnjem nivou u iznosu po  288.000  dinara, koji je kasnije povećavan,  „za korišćenje benzinske stanice” i „za pristup s puta na  pumpu“ . 

„Umesto da se za pristup s puta na  pumpu  opredeli 100-200 kvadratnih metara putnog pojasa, što je svakako dovoljno, i da se to  formuliše kao pravo prolaza ili prilaza s puta koje  se odnosi  na  korisnike puta, JP „Putevi Srbije” nametnuli su tu obavezu Trifkoviću kao zakup zemljišta i to u obimu od čitavih 4.315 kvadrata. Kako god ova površina bila protumačena u istoj je  sadržana i zakupnina za Slavkovo zemljište“, navodi Stojanović. Najfrapantnija je činjenica, kako ističe pravni punomoćnik, „da u celokupnoj regulativi koja propisuje ovakve i slične naknade za puteve uopšte nema odredbe da se ove naknade odnose na predmetni put na koji Slavkova pumpa izlazi“.

„Taksativno su, naime, navedeni putevi za koje se plaća naknada, a taj put, uz koji je Slavkova pumpa, nije među njima nabrojan. Saglasna tome je i činjenica da niko osim njega na tom putu nije obveznik ovih „naknada”, uključujući i druge benzinske pumpe. Sam Trfiković je nekoliko godina, dok nije potpuno iznemogao finansijski, izmirivao i obaveza za ove naknade, a onda je posustao, pa  od tada traju njegove nevolje“, ističe Stojanović.

Na brojne tužbe koje JP “Putevi Srbije” podnose sukscesivno od 2009. godine protiv Trifkovića, s njegove strane je odgovoreno kontratužbom sa zahtevom da se sudski utvrdi ništavost ugovora, koji je, kako tvrdi, potpisao jer nije shvatao šta zapravo potpisuje.  Zbog svega je podneta i ustavna žalba.

Sporan obračun kamata

Tužbe protiv Trifkovića, teške su više miliona dinara, a kako napominje advokat,  posebna priča je sistem obračunavanja kamate. Po jednoj tužbi  su, tvrdi advokat, kamatu obračunali po komfornoj metodi, oko sto posto,  dok je u ostalim tužbama primenjena neka druga kamatna stopa  

I dok su na Trifkovićevoj strani ubeđeni da su dve velike finansijske  obaveze, od kojih  njegova pumpa na sporednom i ne baš  prometnom putu, ne može da diše, nepravedno nametnute, s druge strane,  “Putevi Srbije” tvrde da  samo primenjuju Zakon o javnim putevima kojim je propisano da se za upotrebu javnog puta plaćaju naknade za zakup delova zemljišnog pojasa javnog puta i godišnja naknada za korišćenje komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup s javnog puta, i to u visini koja je utvrđena Odlukom o visini naknada za upotrebu državnog puta.

Tom odlukom je, tvrde u tom preduzeću, propisano da se za zakup delova zemljišnog pojasa  koje koristi preduzeće u naselju, plaća godišnja naknada od 1.699 dinara po metru kvadratnom, a do visine naknade koja bi se platila za izgradnju komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa državnog puta. Ugovorom   od 9. novembra 2005. godine, koji je zaključen između Republičke direkcije za puteve i Slavka Trifkovića, u skladu s tadašnjom Odlukom o visini naknada za korišćenje puteva, utvrđena je, kako se precizira, naknada za zakup delova zemljišnog pojasa od 288.000 dinara godišnje, a  izmenjenom  odlukom od 2009. godine promenjena je cena na 339.840 dinara godišnje.

Iako se rasplet ovog slučaja ne nazire, Slavko Trifković je, po svemu sudeći, posustao, a od pre tri meseca ispred pumpe je istaknuta tabla da se prodaje. To bi mogao biti kraj sna  koji je poneo Trifkovića dok je slušao priče o fantastičnom ambijentu za investitore, ne samo strane već i domaće, jer je mislio kako uporan udarnički rad, uz  materinski odnos države mora biti dobitna kombinacija.

„Slavko je posle svega  ozbiljno oboleo , a svako suđenje doživljava kao nervni slom“, kaže advokat Slobodan Stojanović.  

J. Jakovljević