Hag Srbima presudio 1.000 godina robije

Ujedinjene nacije formirale su u leto 1993. godine Haški tribunal da donese pravdu žrtvama i pomiri zavađene narode u regionu... Ubrzo je postalo jasno da ima pre svega političku ulogu da za sva nedela okrivi jednu stranu u sukobu – Srbe. Za gotovo četvrt veka postojanja, u Hagu je optuženo 161 lice, od kojih je više od polovine Srba. Kada se saberu kazne zatvora, Srbima je „pripalo” više od hiljadu godina robije.

Tribunal je na svoj spisak traženih stavio ceo vojni i politički vrh Srbije i Republike Srpske. Srbija je od Vidovdana 2001. godine, kada je izručen Slobodan Milošević, tamo poslala još jednog svog predsednika – Milana Milutinovića, zatim predsednika RS-a Radovana Karadžića, predsednike vlada, načelnike generalštabova, ministre unutrašnjih poslova i mnoge druge političke, vojne i policijske rukovodioce visokog ranga... Poslednji „veliki ulov” Haškog suda bio je Ratko Mladić, koji je izručen 2011. godine...

Od drugih naroda uključenih u sukobe, u Hag su dospevale uglavnom vođe paravojnih i terorističkih organizacija, koji bi, po pravilu, bili optuženi za nešto što nisu uradili i – puštani su na slobodu. Spisak je dugačak i pun zvučnih imena – Naser Orić, Ramuš Haradinaj, Ante Gotovina, Mladen Markač... Po pravdi Haškog tribunala oni su – nevini.

Savet bezbednosti UN pre tri dana održao je poslednju sednicu posvećenu Haškom tribunalu. U obraćanju članicama SB-a, izaslanik Srbije i pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović rekao je da nije siguran u to da li je Tribunal u Hagu ispunio svoju misiju, iako je završio svoj mandat. Istovremeno je ukazao na to da je Srbija uspešno ispunila obaveze saradnje s Tribunalom, kao i da je ostvarila značajne rezultate unutar nacionalnog pravosudnog sistema kada je u pitanju procesuiranje ratnih zločina.

Osmorica umrla

Hag je progutao i mnoge srpske glave – crna statistika kaže da je do sada umrlo osam Srba optuženih pred Haškim tribunalom. Najpoznatiji pritvorenik Haškog tribunala, bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, pronađen je mrtav u svom krevetu u ćeliji sheveningenskog pritvora 11. marta 2006. godine. 

Među preminulima su i bivši gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović, načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske general Momir Talić, nekadašnji predsednik Vlade Republike Srpske Krajine Milan Babić, general-major JNA Mile Mrkšić.

U pritvoru Haškog suda umro je general Zdravko Tolimir, a pre nešto više od godinu, i nekadašnji predsednik Republike Srpske Krajine Goran Hadžić. Februara ove godine umro je načelnik bezbednosti Glavnog štaba VRS-a Ljubiša Beara.

Procesi u toku

Trenutno je nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske general Ratko Mladić jedini koji čeka izricanje presude. Njemu će, kako je najavljeno, ona biti izrečena 22. novembra.

Prvostepene presude Tribunala čekaju Milivoj Petković, Slobodan Praljak, Jadranko Prlić, Berislav Pušić, Valentin Ćorić i Bruno Stojić. U toku je ponovljeno suđenja Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, dok je postupak protiv Radovana Karadžića u žalbenoj fazi pred Mehanizmom suda.

Mićo Stanišić i Stojan Župljanin, koji su osuđeni pred Žalbenim većem MKSJ-a, trenutno čakaju na prebacivanje u državu u kojoj će služiti kaznu.

Odslužili kaznu

Jedan broj optuženih i osuđenih Srba uspeo je da preživi hašku pravdu. Nakon izdržane dve trećine kazne, izašli su na slobodu. U toj grupi su Milan Milutinović, Biljana Plavšić, Momčilo Krajišnik, Vladimir Lazarević, Dragoljub Ojdanić, Veselin Šljivančanin...

„Srbija je u protekle 24 godine predala 45 optuženih od ukupno 46 okrivljenih čija se predaja tražila, jer je jedan optuženi izvršio samoubistvo pre nego što je mogao biti predat Tribunalu“, podsetio je pomoćnik ministra.

Ukazao je i na to da su gotovo svi optuženi bili visokorangirani zvaničnici, što u Vojsci, što u izvršnoj vlasti.

„To je jasan signal da je Srbija sarađivala s Haškim tribunalom bez ikakvih kompromisa. Nisam siguran u to da se isto može reći i za bilo koju drugu državu“, naglasio je Backović, i dodao da je, osim toga, Srbija omogućila Haškom tužilašvu slobodan pristup važnim dokazima koji se nalaze u našoj zemlji, kao što su dokumenti, arhivi i svedoci.

M. Bozokin