Gram kokaina u Novom Sadu košta od 50 do 120 evra

Policija je na administrativnom prelazu Jarinje zaustavila automobil marke audi, kojim je upravljao osumnjičeni, a pretresom vozila policijski službenici su sa službenim psom, u posebno napravljenom bunkeru, pronašli šest paketa sa narkoticima.

Sumnja se da je M. A. drogu preuzeo u Albaniji i da je bila namenjena daljoj prodaji na teritoriji Beograda.

Iako su kriminalci s područja zapadnog Balkana jedni od vodećih igrača u međunarodnoj trgovini kokainom, podaci o zapleni sugerišu da ja na području regiona relativno malo kokaina. U 2019. godini policija šest zemalja sa zapadnog Balkana je zaplenika 255,4 kilograma kokaina, što je za trećinu manje nego 2018. godine. Većina zaplena se odigrala u Albaniji.

Ovakvi podaci ne treba da čude jer vodeće balkanske kriminalne grupe koje su uspostavile potpunu dominaciju na kokainskom tržištu, zbog lanca moći koji su ostvarili od izvora kokaina do potrošača u Evropi, zapravo nemaju potrebu da beli prah transportuju pomenutim rutama, osim prilikom snabdevanja malog ali ipak rastućeg lokalnog tržišta, navodi se u najnovijem izveštaju Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala koji se bavi trendovima krijumčarskih ruta u zemljama zapadnog Balkana.

Na osnovu dosadašnjih pokazatelja, primećuje se da su ipak luke u  Albaniji i Crnoj Gori (Drač i Bar) postale interesantne narko-dilerima. Skupoceni beli prah u ove luke pristiže u velikim tovarima svežeg voća ili povrća, odakle se dalje širi automobilima i kamionima.

Glavna ulazna tačka je luka Bar u Crnoj Gori, a droga odande uglavnom odlazi na sever preko Nikšića, zatim u BiH, tačnije u Trebinje ili Bileću. Odatle dalje putuje severno ka Mostaru i Sarajevu i eventualno u Hrvatsku. U ovoj fazi transporta kilogram kokaina na veliko košta između 35.000 i 38.000 evra, navodi se u izveštaju.

Ova ruta ima i alternativu – droga odlazi u Podgoricu, a zatim dalje u Rožaje, onda ili severno ka Novom Pazaru ili istočno ka Peći na KiM. Iz ovih krajeva droga se mahom dalje transportuje u velike gradove za potrebe lokalnog tržišta. Tako je kilogram kokaina u Beogradu moguće nabaviti po veleprodajnoj ceni od 35.000 do 50.000 evra.

Prema nezvaničnim našim saznanjima, gram kokaina u Novom Sadu košta od 50 pa do čak 120 evra, u zavisnosti od njegove čistoće.

Već neko vreme kokain je potisnuo druge droge u Novom Sadu. Po rečima upućenih, pad zarade na marihuani opredelio je dilere  da prvo „prošire ponudu” kokainom, a neki od njih su se vremenom i potpuno „posvetili” trgovini tom drogom.

– Odavno je dokazan taj paradoks da u kriznim vremenima raste potražnja za skupim stvarima i slična stvar se dešava i na narko-tržištu, gde je, po prikupljenim podacima, značajno porasla potrošnja kokaina, ali i sintetičkih droga – „spida” i „ekstazija” – kaže naš sagovornik, koji je dobro upoznat s trenutnim stanjem na novosadskim ulicama.

Drugi razlog za veće prisustvo kokaina je i znatno veća zarada u odnosu na ostale vrste droge.

– Na gramu kokaina mogu da zarade i do 50 evra, dok za toliku zaradu na marihuani moraju da preprodaju desetak grama, a da bi prodali desetak grama, moraju da obave i desetak primopredaja, što znatno povećava rizik od toga da budu uhvaćeni na delu. Osim toga, značajno se razlikuje i klijentela jer, dok marihuanu uglavnom kupuju klinci, i to najčešće bukvalno na ulici, kokain naručuju obično dobrostojeći kupci kojima se kokain isporučuje na adrese i mesta koja su daleko od očiju policije, ali i znatiželjnika koji bi to mogli videti – objašnjava naš sagovornik. 

Nekada se kokain takvim rutama šalje i ka Bugarskoj i Turskoj, gde se isporučuje kao kompenzacija za heroin.

Kokain koji stiže u Albaniju mahom ulazi preko luke Drač. Procenjuje se da je cena po kilogramu otprilike 90 odsto čistog kokaina pri isporuci bude između 25.000 i 30.000 evra.

Kokain najčešće stiže u Srbiju iz Zapadne Evrope tako što se krijumčari u teretnim vozilima, autobusima i drugim, putničkim prevoznim sredstvima, krijumčarskim rutama iz pravca Hrvatske, Mađarske i Crne Gore. Čistoća kokaina koji se krijumčari u Srbiju prilično je visoka. U pojedinim slučajevima, kokain avionom prenose „mule“ ili „gutači“ (gutanje ili skrivanje droge u telesnim šupljinama). Jedan od vidova krijumčarenja jesu i poštanske pošiljke, kada su i pošiljalac i primalac obično lica s falsifikovanim dokumentima.

Kokain se u poslednjem slučaju najčešće naručuje preko mračne mreže, a plaća kriptovalutama.

Prema dostupnim podacima, u Srbiji u periodu od 2015. do 2018. godine zaplenjeno oko 62 kilograma kokaina. Najviše ove droge je zaplenjeno 2015. i 2016. godine, po 18 kilograma godišnje, dok su godišnje zaplene 2017. i 2018. bile po 13 kilograma.

- Evropa je trenutno najatraktivinije tržište za kriminalne bande - izjavio je za Dojče Vele Džeremi Mekdermot. On je govorio o „cevovodu kokaina za Evropu“.

- Cene u Evropi su jednostavno mnogo više, a rizici mnogo manji nego u Južnoj i Severnoj Americi - kaže on. - SAD svake godine daju milijardu dolara za rat protiv droga. One imaju čitavu vojsku u borbi protiv droge.

Zato je, kako kaže Mekdermot, razumna poslovna odluka kartela da se orijentišu ka Evropi. On veruje da će tržište nastaviti da raste, posebno na istoku kontinenta.

Proizvodnja u zemljama poput Kolumbije, Bolivije ili Perua je i dalje velika Odatle su se etablirale brojne rute ka Evropi.

- Trenutno omiljena vodi iz Kolumbije u brazilske luke - kaže Mekdermont.  Dotle je kokain već prošao kroz četiri-pet pari ruku.

- Tamo im je potrebna druga banda koja se stara da sve završi u pravim kontejnerima za Evropu. Za to verovatno moraju biti podmićeni radnici u luci i carinici - kaže on.

U Evropi kontejnere prima druga posada i odvozi ih u privremeno skladište. Tu su, kako kaže, često angažovane holandske bande – luke u Roterdamu i Antverpenu su glavna mesta za pretovar.

U privremenom skladištu, kako navodi, biva podeljena roba.

- Jedna pošiljka često ima brojne vlasnike i brojne različite kupce. Oni preuzimaju robu i transportiraju dalje kroz Evropu - kaže Mekdermot.

Tako droga nalazi put do dilera na malo i kupaca. Evropska agencija za opservaciju droga procenjuje da je dvanaest miliona Evropljana barem jednom probalo kokain.

D. Nikolić

M. Bozokin