Budite oprezni: Falš piće i duvan mogu biti opasni
I ove godine u južnoj Bačkoj je nastavljen trend nelegalnog prometa akcizne robe, pre svega duvana i alkoholnih pića, a novosadska policija je u prva tri meseca ove godine podnela desetak krivičnih prijava protiv ukupno 14 osoba od kojih su neki bili i pritvoreni.
U poslednje vreme dosta je u tim rabotama zastupljen „Rubinov” vinjak kao i pelinkovac „gorki“, kod kojih se se falsifikuju i ambalaža i tečnost, etikete, nalepnice, akcizne markice... Stoga se veštačenja zaplenjene robe redovno obavljaju i u Zavodu za izradu novčanica i u laboratorijama.
Švercerima je omiljen rezani duvan koji stiže iz Mačve i Srema u količinama od 200 do 500 kilograma, a pakuju ga u kesice od po sto ili više grama. On dolazi uglavnom alternativnim pravcima, seoskim putevima – često na području Suseka i Beočina.
Obično ispred tovara u kolima ide izvidnica koja pazi da transport ne nabasa na policijsku patrolu i o tome obaveštva telefonom kompanjone zadužene za prevoz robe. Besparica i nepristupačne maloprodajne cene u radnjama mogli bi pre svega biti razlozi za kupovinu švercovane robe, ali za nelegalnu proizvodnju, odnosno prodaju te robe, primamljiva je zarada. Nabavna cena kilograma osušenog duvana je između tri i četiri evra, a prodajna je obično više od tri puta veća. Prodaju ga neretko po pijacama ili u blizini njih, često ispod tezgi, ali pošto su oprezni, već poznatim kupcima, nakon dogovora telefonom.
Ljudi koji su se odlučili za takav vid zarade rizikuju da budu okrivljeni i osuđeni za više krivičnih dela nedozvoljene proizvodnje, nedozvoljene trgovine, kao i za dela iz Zakona o porekom postupku, nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda i nedozvoljenog skladištenja akciznih proizvoda.
Naš sagovornik objašnjava da se uz alkoholna pića neretko zaplene i kantice s veštačkim bojama, originalne korišćene i nove flaše, štampane etikete koje su na prvi pogled iste ili bar slične.– Čovek mora dobro zagledati da bi uočio da je reč falsifikatu, nekad se po čepu primeti da nije dobro zatvoren – navodi Janjić.U nedavnoj zapleni, jedna količina nije imala akcizne markice preko čepa, a druga je imala falsifikovane, neke su uzete s već upotrebljenih pića, a stavljaju i s manje ambalaže, „unučića“, na veću.
"Iako ti krijumčari najčešće nisu poznati policiji po drugim krivičnim delima,mada među njima ima povratnika u tim zabranjenim aktivnostima, moram naglasiti da se tu često radi o trostrukoj šteti. Prva se odnosi na budžet države jer se ne uplaćuju porezi-akcize, oštećen je i sam kupac jer su na taj način manja izdvajanja za prosvetu, zdravstvo, kulturu i ostalo, ali oštećeni su i legalni prodavci, koji plaćaju poreze, doprinose, akcize, koji nisu konkurentni u odnosu na ove koji rade na crno i to ne plaćaju. Praktično svi su oštećeni ", kaže za „Dnevnik“ šef grupe u Odseku za suzbijanje privrdenog kriminala novosadske Policijske uprave Aleksandar Janjić.
Po njegovim rečima, pitanje švrecovane robe, neplaćanja poreza i doprinosa, nelegalnog uvoza je zapravo sve jedno pitanje, ali se uz to mora naglasiti kao veoma važan i zdravstveni aspekat, posebno kod švercovanog duvana i lažnih alkoholnih pića.
"Najčešće je zaplenjeni duvan čuvan u nehigijenskim uslovima, po nekim sumnjivim šupama, uz prisustvo bakterija i pesticida, a zabeleženo je i da ga boje raznim hemikalijama da bi dobio lepu zlatnožutu boju. Isto tako, pitanje je koliko sastojci alkoholnih pića koje smo otkrili u našim akcijama odgovaraju standradima. Građani bi svakako trebalo da razmisle o tome koliko se isplati ugroziti zdravlje zbog neke uštede ", kaže Janjić.
Po njegovim rečima, osumnjičeni se, kad budu otkriveni, uglavnom vade na to da su tek počeli te aktivnosti, a da moraju od nečeg preživeti ili da nešto bitno nisu znali u vezi s takvim poslovanjem te da su iz neznanja ušli u sukob sa zakonom. "Uglavnom se ponašaju kao deca uhvaćena u prestupu", objašnjava on.
Lažna alkoholna pića distribuiraju se na pijacama, po kafanama, a po nekim saznanjima, preko krijumčara iz Novog Pazara prosleđuju se i na Kosmet. Na kraju, možda bi građani trebalo da se zapitaju zašto neko nešto nudi upola jeftinije od uobičajene cene po radnjama te da veoma obazrivo kupuju tako „povoljnu“ robu.
M. Vujačić