Država će plaćati milione oslobođenima iz „stečajne mafije"

Pored toga, svi koji su bili okrviljeni u tom slučaju koji je pokrenut 2006. mogu da vode i parnice protiv države zbog nematerijalne i meterijane štete, poput povreda časti i ugleda, duševne boli, izguljenih zarada... 

Specijalno tužilaštvo, koje se sada zove tužilaštvo za organizovani kriminal, u oktobru 2006. je podiglo optužnicu od skoro 200 strana, kojom je teretilo 35 ljudi, zbog 105 krivičnih dela.

Na njoj su se našli mahom ugledni pravnici, počev od tadašnjeg predsednika Trgovniskog suda u Beogradu Gorana Kljajevića, preko sudija tog suda, a tu su i brojni stečajni upravnici, biznismeni i advokati. 

Međutim ni posle dva prvostepena suđenja i pretresom pred Apelacionim sudom tužilaštvo nije dokazalo njihovu krivicu, pa će država plaćati velike troškove svojih "grešaka". 

Ovaj maratonski proces okončan je delom 2015. godine kada je Apelacioni sud pravosnažno oslobodio neke okrivljene i odbio pojedine optužbe, a konačno i prošle sedmice kada svi preostali, od početnih 35 optuženih, pravosnažno oslobođeni.

Do sada je odbrani na ime sudskih troškova po presudi iz 2015. godine dosuđeno 285 miliona dinara (oko 2.4 miliona evra).

U Višem sudu u Beogradu Tanjugu je rečeno da novi zahtevi za sudske troškove još nisu stigli.

Od ukupno 35 okrivljenih, 16 njih je u pritvoru različite perode vremena, a jedan okrivljeni je još tokom istarge izvršio samoubistvo.

Advokat Zora Dobričanin Nikodinović kaže da su njene kolege koje su postupale u tom predmetu, preračunale da su okrivljeni ukupno proveli 20 godina neosnovanom u pritvoru zbog čega će imati pravo da traže naknadu štete od države. 

Ona je ukazala da se prosečno po danu dosuđuje po 7.000 dinara na ime neosnovanog lišenja slobode (borakva u pritvoru), pa bi po tom osnovu država mogla da isplati preko 50 milona dinara.

Kada su u pitanju troškovi postupka, advokati su preračunali da oni iznose oko 200.000 evra po jednom okrivljenom, navela je poznata beogradska advokatica.

Ona je podsetila da Goran Kljajević zbog ovog postupka 12 godina nije primao platu predsednika Trgovniskog suda, kao ni sudija Delinka Đurdkević.

"Platu nisu primali ni svi ostali okrivljeni, hiljadu ljudi je ostalo bez posla zbog zatvaranja preduzeća okrivljenih. Mika Brašnjević se ubio u pritvoru", navela je Dobričanin Nikodinović.

Ona smatra da je ovaj predmet od početka imao političku konotaciju.

"Međutim čudi me što, iako su se promenile čak četiri vlasti od 2006. godine, nijednoj nije palo na pamet da tu optužnicu ''prečešlja'' i odustane nego se čekao kraj sudskom odlukom", navela je Dobričanin Nikodinović.

Ona smatra da ovaj slučaj jasno pokazuje da tužilaštva ne treba da budu tvrdoglava, već kad vide da nemaju nista dignu ruke na vreme.

"U suprotnom oni budžet i građne izlažu troškovima, a ljude protiv kojih se vodi postupak izlažu teretu vođenja tog postupka i svemu što oni nose sa sobom", zaključila je Dobričanin Nikodinović.

Poslednjom pravonsažnom odlukom od prošle sedmice, Apelacioni sud u Beogradu je oslobodio od optužbi sve optužene za oštećenje srpskih privrednih giganata jer su navodno 2004. i 2005. godine zloupotrebama prisvojili više od 50 miliona evra. 

Od toga je, prema nedokazanim tvrdnjama tužilaštva samo iz „Ce marketa" izvučeno 20 miliona, a iz Poštanske štedionice oko 14 miliona evra. 

Ova afera je ođeknula u aprilu 2006. godine, kada su uhapšeni Kljajević i sudija Trgovinskog suda Delinka Đurdević, biznismen Sekula Pjevcević, braća Milinko i Miko Brašnjović - suvlasnici firme „Eko produkt”, bivša direktorka Poštanske štedionice Jelica Živković, advokati Nemanja Jolović i Jasmina Kojić Pavlović.

Pomenuti Miko Brašnjević se zbog ovog slučaja tokon istrage ubio u pritvoru.

Tokom istrage, spisak osumnjičenih i uhapšenih je rastao, ali i lista krivičnih dela. 

Posle maratonskog suđenja, u maju 2013. izrečena je prva prvostepena presuda kojom je 16 optuženih bilo osuđeno, a 18 oslobođeno. 

Najveću kaznu tada je dobio Sekula Pjevčević od devet godina zatvora, Kljajević je bio osuđen na šest i po godina zatvora, sudija Delinka Đurdević na četiri godine zatvora, a advokat Jolović na dve i po. 

Stečajni upravnik GP "Rad Miljko Živojinović, kao i Radulović tada su u odsustvu osuđeni na po pet godina zatvora.

U aprilu naredne godine Radulović se vratio u Srbiju, ali je šest meseci kasnije preminuo, ne dočekavši novo suđenje.

Apelacioni sud međutim 2015. godine u svojoj odluci povodom te presude nije potvrdio nijednu osuđujuću presudu, već je naložio novo suđenje Kljajeviću, Đurdevićevoj, Joloviću i Pjevčeviću u delu optužbe koji se odnosi na Poštansku štedionicu, „Rad”, „Ce-market”, „Komel” i „Beko”. 

Taj sud je potvrdio prvostepenu presudu u oslobadajućem delu i preinačio u osudujućem, tako što je Jelicu Živković pravosnažno oslobodio optužbe za primanje mita. 

Zbog nastupanja apsolutne zastarelosti obijene su pojedine optužbe protiv Đurdevićeve, Kljajevića i Jolovića.

Nakon ponovljenog suđenja Specijalni sud je Kljajevića, Pjevčevića, Jovanovića, Jocovića i Spasića oslobodio od optužbi, a tu odluku je potvrdio i Apleacioni sud prošle sedmice.

Specijalni sud je međutim u aprilu prošle godine na kazne zatvora od dve do četiri i po godine bio osudio Milljka Živojinovića koji je bio stečajni upravnik GO Rad, zatim Milivoja Mirkovića, Ljubišu Mitića i Anđelka Bitevića.

Taj deo presude Apelacioni sud je preinačio i sve ih oslobodio od optužbi sa obrazloženjem da njihova krivica nije dokazana.

Tako je 12 godina kasnije, država je izgubila "bitku" u slučaju koji je trebalo da pokaže odlučnost da će se obračunati sa korupcijom u pravosuđu i privredi.