„Droga za silovanje” iz Srbije stigla i u Italiju 

Na osnovu podataka italijanske Carinske službe urađena je rekonstrukcija događaja i utvrđeno da je droga stigla iz Srbije. Radi se o izuzetno opasnoj drogi koja može da ubije, koja nije često u prodaji i ne može se naći na svakom koraku.

„Droge za silovanje” su najčešće medikamenti koji utiču na način ponašanja i psihu čoveka, a uz to mogu izazvati i smirivanje uz hipnotički učinak, odnosno pospanost. Dodatno svojstvo tih sredstava je da izazivaju gubitak pamćenja za period koji je sledio nakon konzumiranja. Naročito je opasno ako se kombinuju s alkoholom jer osim pojačane pospanosti, može doći i do poremećaja disanja kao i ostalih vitalnih funkcija, pa i do smrti usled predoziranja.

Pripadaju farmaceutskoj familiji benzodiazepin, u koju spadaju i valijum, librijum i ksanaks, ali su deset puta jače od njih. Dejstvo te droge počinje od dvadeset do trideset minuta nakon konzumiranja, a može trajati između osam i dvanaest sati.

Po rečima stručnjaka, takozvani tečni ekstazi izaziva duboku uspavanost i zbog toga ga zovu droga za silovanje. Žrtva je potpuno omamljena, uz pravu dozu spava oko pet sati i ne budi se na duže od nekoliko sekundi, nakon čega opet zaspi, a stanje omamljenosti drogom je blisko komi.

Za omamljivanje i gubitak pamćenja dovoljno je nekoliko mililitara, a žrtva se bukvalno neće sećati bilo čega što se tokom omamljenosti dogodi.

Ta droga je providna i neprimetna jer nema specifičan miris. Ukus joj je slankast pa se zbog toga lako meša sa žestokim alkoholnim pićima, a da se ne oseti. Dodatni problem kod te droge je što njen „kvalitet” ne može biti proveren, pa se ne zna sa sigurnošću kolika je koncentracija kojih supstanci u bočici. Tako se ne može znati ni šta je „dovoljna” doza, zbog čega lako može doći do predoziranja i smrti.

Najčešće se pominju dve droge kao glavne „droge za silovanje”. To su GHB i „rufi”.

GHB (gamahidroksibutirat) spada u kategoriju depresora nervnog sistema. Razvijen je ranih šezdesetih godina kao ljudski anestetik, ali je napušten zbog neželjenih nuspojava. Osamdesetih se koristio kao sredstvo za uspavljivanje i pri bodi-bildingu, a devedesetih počinje njegova upotreba kao rekreacionog psihoaktivnog sredstva

„Rufi” je ulično ime za lek Rohypnol, odnosno flunitrazepam, sedativ deset puta jači od valijuma. Ra supstanca se primenjuje u lečenju nesanice, a razvila ju je farmaceutska kompanija „Roće” početkom sedamdesetih godina prošlog veka.

U kombinaciji s alkoholom učinak flunitrazepama se pojačava.

Prve zloupotrebe zabeležene su osamdesetih godina, a upotrebljavao se sam ili u kombinaciji s ostalim drogama.

Osim silovatelja, koriste ga i pljačkaši da bi uspavali svoje žrtve, a često ga upotrebljavaju alkoholičari i zavisnici od heroina. Uzima se oralno, udisanjem i pomoću injekcije.

Velika zaplena u Beogradu 

Policija je novembra 2016. godine uspela od četvoročlane bande u Beogradu da zapleni čak 4,5 litra te droge. Četiri osobe su tada uhapšene zbog sumnje da su proizvodile i prodavale drogu poznatu kao „droga za silovanje”.

Po navodima medija, uhapšeni su tvrdili da nisu prodavali drogu, ali je kod jednog od njih policija pronašla spisak s imenima klijenata, kao i datumima isporuke. Privedeni nisu želeli da otkriju odakle im narkotik, a na saslušanju su se branili da im je služio za ličnu upotrebu, odnosno stimulaciju i podizanje raspoloženja.

Ponekad se uzima da bi se pojačao heroinski „haj”, ili ublažio doživljaj „spuštanja” nakon kokainskog ili krek-vrhunca. Ukoliko se koristi s alkoholom, „rufi” izaziva stanje dezinhibicije i amneziju.

Oko minut nakon primene, ženska osoba kojoj je podmetnut „rufi” može se osećati omamljeno i dezorijentisano, a istovremeno joj je i jako vruće i jako hladno i ima nagon na povraćanje. Može doživeti poteškoće u govoru i kretanju. Nakon dejstva uglavnom nema sećanja na ono što joj se događalo za vreme dejstva supstance.

Kod predoziranja flunitrazepamom javljaju se pospanost, smetenost, oslabljena koordinacija, nejasan govor, koma i respiratorna depresija.

D. Nikolić