Džonić osuđen na doživotnu robiju; udarao glavom o sto, vikao da će se ubiti

"Ovo je jedina ispravna kazna za dela koja je počinio", rekao je, obrazlažući presudu sudija Miško Drašković.

U pitanju je prvostepena presuda na koju odbrana i tužilaštvo imaju pravo da ulože žalbu Apelacionom sudu u Nišu u roku od 15 dana.

Džonić je burno reagovao na presudu, vičući: "Zašto!? Zašto!?", a nakon što mu se obratio sudija počeo je da viče da će da se ubije, nakon čega je udario glavom o sto.

Obezbeđenje ga je naglo izvelo iz sudnice.

"Tokom čitavog postupka moglo se primetiti da je optuženi postupao sa naročitom upornošću i bezobzirnošću, i stiče se utisak da se radi o narcisoidnom tipu koji je prosto sebe ubedio da će moći da izvede zločin koji neće biti okriven, ali se na sreću pokazalo drugačije", rekao je punomoćnik porodice Đokić Zoran Vitković.

Vitković ističe da je Džonić tokom postupka pokušavao da pravi "predstave" želeći da dokaže da je nevin i da nije učestvovao u ubistvu.

"Predsednik veća je na perfektan način obrazložio sve dokaze koji su izvedeni kako pojedinačno tako i u celini i  u svemu ukazao da je jedini izvršilac ovog zločina optuženi Dzonić", poručio je Vitković.

Džonićev branilac Biljana Pešić rekla je za Tanjug da je već uložila žalbu na rešenje za produženje pritvora i najavila da će izjaviti žalbu Apelacionom sudu u Nišu na prvostepenu presudu.

"Odbrana smatra da nije uzeto u obzir prilikom odlučivanja i razmatranja dokaza je sve ono što je odbijeno za izvođenje dokaza od strane suda će biti argument za ulaganje žalbe" rekla je Pešić.

Tamara Antić punomoćnik oštećenih smatra da je donošenjem ove presude na najefikasniji način došlo do primene krivično-pravnih normi u Srbiji i dodala da je postupak vođen efikasno, brzo  i bez nepotrebnih odugovlačenja.

"Što se tiče samih oštećenih činjenica je da u ovakvim slučajevima ne postoji ekvivalent koji bi bio ono bi njima donelo određeni mir i ono što bi za porodicu značilo da je pravda zadovoljena, ali obzirom da je izrečena maksimalna kazna zatvora na neki način jeste" rekla je Antić.

Tužilaštvo je u svojim završnim rečima predložilo sudu da Džonića osudi na kaznu doživotnog zatvora.

Sa završnim rečima tužioca složili su se i punomoćnici oštećenih, dok je odbrana tražila oslobađajuću presudu tvrdeći da nema dovoljno dokaza za osuđujuću presudu.

Džonić je tokom celog suđenja negirao krivicu.

On je pored teškog ubistva osuđen i za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Istraga u ovom slučaju bila je sprovedena i protiv braće Aleksandra i Kostadina M. i drugog Džonićevog sina Milana, ali su oni pušteni iz pritvora i nisu se našli na optužnici.