„Dnevnik” saznaje: Uskoro izmene Zakona o alternativnim sankcijama

Do sada je, podsetimo, taj prag bio godinu dana. Druga novina je i najava mogućnosti da se osumnjičenima, odnosno okrivljenima, može odrediti i kućni pritvor.

Na osnovu sudskih izveštaja i po statistici, sve više je alternativnih izvršenja kazni i mera u državi, ali i na području koje pokriva novosadski Viši sud. U tri veće grupe alternativnih sankcija spadaju rad u javnom interesu, mere zaštitnog nadzora, kao i kućni zatvori i pritvori, ali, za razliku od klasičnih zatvorskih izdržavanja sudskih odluka, ovde ne postoje takve fizičke prepreke i obezbeđenje. Te sankcije se odvijaju uz pristanak osuđenog i poverenje, a uz relativnu slobodu i kontrolu Povereničke službe. 

Suštinski alternativne sankcije sprovode se za one za koje sud utvrdi da je mogućnost da izvrše neko novo krivično delo dosta mala i da nisu znatno rizični za društvo ili po svoju porodicu. Teži se tome da oni ne odlaze u klasični zatvor, već da izdržaju kaznu u svom okruženju, da ne bi bili izdvojeni iz društvene zajednice, jer tako nešto samo po sebi može nositi velike rizike. Najčešće se radi o nehatnim krivičnim delima i o prvoprestupnicima, o mladim ljudima ili o onima u zrelim godinama, kojima je to krivično delo izolovani slučaj u životu. 

Predsednik Komisije Advokatske komore Vojvodine (AKV) za kazneno pravo Petar Cvetković ocenio je za „Dnevnik” da je potrebno izmeniti granicu koja po Krivičnom zakoniku predviđa mogućnost da se kazna zatvora služi u kućnim uslovima, ako je učiniocu sud izrekao kaznu zatvora do jedne godine.

– Krivični zakonik predviđa mogućnost da se kazna zatvora služi u kućnim uslovima ako je učiniocu sud izrekao kaznu zatvora do jedne godine, pod uslovom da se može očekivati da će se na taj način postići svrha kažnjavanja, uzevši u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, držanje pred sudom, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo izvršeno – kaže naš sagovornik. – Smatramo da je taj limit neophodno korigovati, i dopustiti da se u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje služi kazna zatvora koja bi bila duža od godine. Smatramo da bi se time dodatno rasteretili smeštajni kapaciteti u penalnim ustanovama, brže bi se neki predmeti okončali, i osuđeni bi mogli da odlaze na posao i uspešnije se resocijalizuju.

Prema rečima Cvetkovića, nizak prag od jedne godine, uprkos prirodi advokatskog poziva, koji podrazumeva zalaganje da pritvor bude ukinut i lice bude na slobodi, podstiče branioce da predlažu da se on zameni kućnim pritvorom. Praktično, time u predmetima u kojima je kvalitet dokaznog materijala koji tereti klijenta na višem nivou, a minimalna kazna zatvora npr. tri godine, kao kod dela u vezi s opojnim drogama, uz nemogućnost ublažavanja kazne, jedino preostaje da vreme provedeno u kućnom pritvoru  sud prilikom donošenja presude uračuna u kaznu. Tako bi se premostila barijera od jedne godine kao uslova za kućni zatvor, ali uz restriktivniji tretman jer se ipak radi o pritvoru u kući.

Kada je osuđeno lice izdržalo dve trećine izrečene kazne zatvora, ono, ili njegov branilac, imaju pravo da podnesu nadležnom sudu molbu za puštanje na uslovni otpust. Tom prilikom branioci bi trebalo uvek da insistiraju na tome da sud u slučaju kolebanja prihvati elektronski nadzor kao opciju B, a sudovi u većoj meri da imaju sluha prilikom razmatranja spisa i donošenja odluka kojima se usvajaju takve molbe osuđenih lica kojima je preostali deo kazne manji od godine, i koji imaju mogućnost i tehničke uslove da taj deo provedu pod elektronskim nadzorom, kakvu alternativu pruža odredba ZKP-a. Nadzor nad uslovno otpuštenim licem sprovodi poverenik prema odredbama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera.     

Kako smo pisali, na više od 150 krivičnih predmeta oko dve trećine čine oni koji se izdržavaju uz elektronski nadzor, s nanogicom.  

Inače, kućni zatvor može maksimalno trajati godinu, a nakon procene suda, pa se alternativne mere i kazne izriču ljudima kod kojih postoji niska opasnost od recidiva i procena da ne ugrožavaju zajednicu. Krivična dela u tim slučajevima se mahom odnose na saobraćaj, krađe, sitna imovinska dela i posedovanje manje količine droge za sopstvenu upotrebu.

Produžiti i vreme van prostorija

Na jednoj od tribina koje su održane u AKV-u, u saradnji Komisije za kazneno pravo i Akademije AKV-a, raspravljalo se o pitanjima u vezi s posetama licima kojima je pritvor zamenjen merom zabrane napuštanja stana, odnosno kućnim pritvorom. Bilo je reči i  o tome kako se tarifiraju te posete i kako se dokazuje da su branioci zaista bili u poseti licima.

Započeta je i diskusija o tome da li bi, osim jednog sata dnevno, koliko lica imaju pravo da budu van prostorija, trebalo razmišljati i o tome da se posebno dozvoli da ta lica napuste stan da bi imala mogućnost odlaska u advokatsku kancelariju radi pripremanja odbrane. Stav komisije je da bi trebalo predvideti mogućnost da tim povodom dolaze u advokatske kancelarije.  

Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera usvojen je 2014. godine, ali su kroz Zakon o izvršenju krivičnih sankcija alternativne sankcije i mere uvedene u krivično zakonodavstvo Srbije još 2006. godine. U Srbiji je od januara 2011. počelo izvršenje mere kućnog pritvora, odnosno kućnog zatvora s elektronskim nadzorom.

Osim tog vida sankcije/mere, primenjuju se i druge vrste alternativnih sankcija, a to su rad u javnom interesu i uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, kao i kućni pritvor, odnosno kućni zatvor bez elektronskog nadzora.

M. Vujačić