„Dnevnik“ otkriva: Presude u Strazburu nas koštaju 12,5 miliona RSD

U ovoj godini, po presudama Suda u Strazburu dostavljenim od prošlog decembra do pre mesec dana, ta obaveza iznosi više od 12,5 miliona dinara ukupno za više od 20 slučajeva u kojima je utvrđeno neopravdano dugo neizvršenje presuda nacionalnih sudova ili trajanje postupka pred domaćim pravosuđem.

Lane je ta međunarodna obaveza Srbiju koštala 47.380.145 dinara, dok je po presudama domaćih sudova, po osnovu odštete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, takođe lane dosuđeno ukupno 205.500.000  dinara.

Tako se u presudi „Joksimović protiv Srbije”, kojom je podnosiocu predstavke dosuđeno 3.600 evra, konstatuje da postupak pred nacionalnim sudovima u njegovom slučaju „traje 12 godina na dva nivoa sudske nadležnosti, što je nespojivo s odredbama Konvencije, po viđenju Evropskog suda”.

Najviše predstavki presuđenih ove godine odnosilo se na neisplaćena, a davno pravosnažno dosuđena potraživanja radnicima bivših društvenih preduzeća koja su u stečaju ili ugašena posle privatizacije.

U presudama po takvim predstavkama sud je obično isticao da je „već u brojnim uporedivim slučajevima protiv Srbije utvrđeno da je država odgovorna za izmirenje dugova društvenih-državnih preduzeća utvrđenih pravosnažnim odlukama domaćim presudama te da ne vidi nijedan razlog da odstupi od te prakse”.

Najpoznatija presuda u slučaju Srbije u toku 2017. doneta je po predstavci novinarke „Politike” Ljiljane Milisavljević zbog povrede prava na slobodu izražavanja jer su je domaći sudovi sredinom prošle decenije osudili po optužbi za uvredu, zato što je u tekstu, objavljenom  2003. godine, prenela pogrdne nazive koje u delu javnosti koriste za bivšu predsednicu Fonda za humanitarno pravo Natašu Kandić. 

Iznos od 500 evra dosuđen novinarki na ime nematerijalne štete,  simboličan je u odnosu na stavove Suda iznete u presudi, a koji su obavezujući za nacionalno pravosuđe u svim sličnim slučajevima. Evropski sud je, naime, izneo stavove da se mora napraviti razlika između privatnih pojedinaca i lica koja postupaju u javnom kontekstu, kao što su političke ličnosti ili javne ličnosti.

„Pojedinac nepoznat javnosti može tražiti posebnu zaštitu svog prava na privatni život, ali isto ne važi za javne ličnosti u vezi s kojima su granice kritičkog komentara šire, pošto su one neizbežno i svesno izložene ispitivanju javnosti i zbog toga moraju da pokažu posebno visok nivo tolerancije”.

Reakcija domaćih organa na članak i posebno na sporne reči bila  je neproporcionalna zakonitom cilju zaštite ugleda ili prava drugih, kojem se teži, pa prema tome nije bila neophodna u demokratskom društvu.

Pribegavanje krivičnom gonjenju novinara za navodne uvrede, uz rizik od krivične osude i krivične kazne, za kritiku javne ličnosti na način koji se može smatrati lično uvredljivim, verovatno će zadržavati novinare da doprinose javnoj raspravi o pitanjima od životnog značaja za zajednicu”.

Posebno je zanimljiva predstavka državljanina Bosne i Hercegovine Miladina Mitrovića, po kojoj je Sud presudio da je Mitrović, od hapšenja u Srbiji u julu 2010. bio dve godine nezakonito lišen slobode, pošto je upućen na izdržavanja zatvorske kazne po presudi sudova bivšeg srpskog entiteta u Hrvatskoj, sada nepostojeće Republike Srpske Krajine.

Mitrović je iz zatvora u Sremskoj Mitrovici pušten 15. novembra 2012. godine, nakon što ga je pomilovao predsednik Srbije.

Presudom Suda u Strazburu je utvrđeno da je Mitrović uhapšen „7. jula 2010. na osnovu odluke stranog suda koju organi Srbije nisu priznali u odgovarajućem postupku koji se zahteva domaćim pravom za priznavanje strane odluke u krivičnim pitanjima, i bez nekog drugog osnova u domaćem pravu za lišenje slobode”.

Kako se navodi u toj presudi, Evropski sud smatra da je lišenje slobode podnosioca predstavke od 7. jula 2010. godine do 15. novembra 2012. godine bilo nezakonito i da je došlo do povrede Konvencije člana koji pruža garancije da „svako ima pravo na slobodu i bezbednost ličnosti, te da niko ne može biti lišen slobode, osim u skladu sa zakonom propisanim postupkom prema materijalnim i procesnim pravilima nacionalnog prava i u slučaju zakonitog lišenja slobode na osnovu presude nadležnog suda”.   

U predstavci, po kojoj je postupak nastavila Mitrovićeva supruga pošto je on preminuo 20. oktobra 2014. godine, nije bio podnet zahtev za pravično zadovoljenje pa je sud zaključio da nema osnova da mu se na ime toga dosudi bilo kakav iznos.

J. Jakovljević