Sud u Strazburu prvi put o srpskoj imovini u Hrvatskoj

"Ukoliko odluka sudskog veća bude u korist Investbanke, o čijoj imovini je reč, presuda bi mogla da postane precedent, odnosno pravilo prema kojem će se rešavati svi slični slučajevi", pišu Večernje novosti.



To znači da bi Hrvatska morala da odlučuje i o ostalim srpskim zahtevima u skladu s presudom iz Strazbura, i da vrati oduzeto (ako ga nije u međuvremenu prodala) ili da ga nadoknadi.



Pravni zastupnik Zoran Ristić iz novosadske Advokatske kancelarije "Ristić i partneri", potvrdio je za Novosti da su do sada predstavke srpskih preduzeća završavale u košu hrvatskih referenata pri sudu "iz proceduralnih razloga". 



Investbanka u stečaju je, prema njegovim rečima, vodila pred hrvatskim pravosuđem celu deceniju spor oko sedam ekspozitura u Slavoniji, koje su, posle čuvene hrvatske Uredbe o nacionalizaciji iz 1991. godine, podržavljene i u međuvremenu date na korišćenje Slavonsko-požeškoj banci.



Pošto su izgubili sve sporove, uključujući i spor pred Ustavnim sudom, obratili su se sudu u Strazburu 2. decembra 2015. godine.



Prema podacima Hrvatskog fonda za privatizaciju, 158 objekata srpskih preduzeća je prodato, deset je dodeljeno na korišćenje, za 40 zgrada i stanova vode se sporovi, a 91 objekat je slobodan.



Aneksom G Sporazuma o sukcesiji definisano je da sva imovinska prava moraju da budu vraćena na dan 31. decembra 1990. godine. To se, međutim, ni posle decenije nije dogodilo, a prema procenama, srpske firme potražuju minimum 250 nekretnina u Hrvatskoj. 



U vreme raspada SFRJ, prema tadašnjim procenama Republičke direkcije za imovinu, vrednost zgrada, stanova i odmarališta srpskih preduzeća i opština u Hrvatskoj iznosila je 1,8 milijardi evra. 



Najvećom imovinom raspolagali su Jugobanka, Geneks, Železnice Srbije, NIS, Tigar, Putnik, Centrotekstil, EI Niš, Vino Župa, Ineks, Utva, Sintelon, PIK Bečej,. Pionir iz Subotice, pirotski "Prvi maj", Zastava..., pišu Novosti.