Danas prvostepena presuda, 20 godina nakon ubistva Ćuruvije

Vlasnik listova „Dnevni telegraf” i „Evropljanin” Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. u Svetogorskoj ulici, u prolazu zgrade broj 35, dok se s Brankom Prpom vraćao iz šetnje. Tužilaštvo tvrdi da su napad izvršili tadašnji pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Kurak, i bivši glavni obaveštajni inspektor Druge uprave RDB-a Ratko Romić, da je „Kurak iz ’škorpiona’ ispalio rafal u Ćuruviju”, a „Romić drškom pištolja udario u glavu Prpu, sprečivši je da se okrene”.

Tadašnjem načelniku RDB-a Radomiru Markoviću optužnica pripisuje da je „sačinio plan ubistva i predočio ga načelniku Centra DB-a Beograd Milanu Radonjiću, a da je on s Romićem i Kurakom postigao dogovor o izvršenju i pružio im logistiku, tako što je u tom cilju naložio da se prema Ćuruviji primeni mera tajnog praćenja, s obrazloženjem da se nadziru njegovi ’bezbednosno interesantni kontakti’”.

Optužba zastupa tezu da je Ćuruvija ubijen zbog „javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga”.

Za optužene se još navodi da su delovali „kao organizovana kriminalna  grupa, a sve u cilju očuvanja tadašnje političke vlasti i moći, po nalogu N. N. lica iz najviših struktura vlasti”.

Okrivljeni tvrde da nemaju nikave veze sa zločinom i da je proces „politički motivisan s ciljem da se ocrne Služba državne bezbednosti i, preko nje, nekadašnja vlast Slobodana Miloševića, bivši predsednik lično, kao i njegova supruga Mirjana Marković”.

Odbrana tvrdi da je mera tajnog nadzora komunikacija jedna od osnovnih u okviru zakonskih nadležnosti DB-a, i da nikavih zloupotreba u primeni mere tajnog praćenja Ćuruvije nije bilo, a da „Tužilaštvo zloupotrebljava i izvrće činjenice i fabrikuje nezakonite dokaze”.

Tužilaštvo je u završnoj reči predložilo sudu da sve okrivljene oglasi krivim i osudi na najstrože kazne, a advokati i njihovi branjenici su zatražili oslobađajuće presude.    

Veće Specijalnog suda, kojem predsedava sudija Snežana Jovanović, odlučiće o tome da li su dokazima izvedenim tokom pet godina suđenja, navodi optužnice dokazani ili nisu.

Za odbranu je jedan od ključnih dokaza svedočenje jedinog očevica Branke Prpe, čiji opis ubice odudara od izgleda optuženog Kuraka, a nije pominjala dva napadača.

Optužba, s druge strane, svedočenje Branke Prpe, smatra „nepouzdanim zbog zbog situacije u kojoj se našla”. Zamenik specijalnog tužioca Milenko Mandić je u završnoj reči naveo da „zapažanje Branke Prpe nije verodostojno zbog njenog straha za život”.

Za Tužilaštvo je ključna činjenica da je Ćuruvija bio na merama tajne pratnje, a iskazi većeg broja svedoka, po stavu optužbe, upućuju na to da su primenjivane „atipično”, „neprekidno 24 časa, a o svakoj promeni morao je da bude obavešten načelnik Milan Radonjić”.  

– Ćuruvija je ubijen nekoliko minuta nakon što je 11. aprila 1999. prekinuto njegovo praćenje – kazao je tužilac Mandić u završnoj reči. – Smatram da je pratnja prekinuta da bi se Kuraku i Romiću omogućilo da ubiju Ćuruviju.

Takođe, jedan od najvažnijih argumenata optužbe, kako za otpočinjanje procesa pre pet godina, tako i po akcentovanju u završnoj reči, jeste iskaz Milorada Ulemeka Legije, bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO), koji je osuđen na maksimalnu kaznu kao organizator atentata na premijera Đinđića, i u još tri procesa. Osuđeni Ulemek se u januaru 2014. godine, po rečima tadašnjeg specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića, samoinicijativno javio Tužilaštvu i ponudio saznanja kojima raspolaže u vezi sa slučajem Ćuruvija, ne očekujući ništa zauzvrat.  

Optuženi Radomir Marković je u završnoj reči istakao da je  kompletna optužnica „neozbiljna” i bazirana na „neistinitom” iskazu  Milorada Ulemeka.

– Petnaest godina medijske pripreme da je, navodno, Služba ubila Ćuruviju, dovelo je do ovog procesa. Ćutim dvadeset godina, osećam se poniženo, a znam da nikada ništa protivzakonito nisam uradio – rekao je okrivljeni Milan Radonjić, i naglasio da „svaku reč njegove odbrane potvrđuju dokazi”.        

Ratko Romić je u završnoj reči kazao da je „optužnica neosnovana, bez dokaza, puna netačnih navoda, zlonamerno pogrešno tumačenih činjenica”.    

– Optužnica nije napisana u Tužilaštvu već u vaninstitucionalnim centrima moći –naglasio je Romić. – Motiv optužnice nije razjašnjenje ubistva, već da se optuženi i Resor državne bezbednosti prikažu kao kriminogeni, da se tadašnja Vlada i politički vrh prikažu kao kriminogeni i zločinački. 

Advokat Stevan Protić, branilac Miroslava Kuraka kome se sudi u odsustvu, takođe je zatražio oslobađajuću presudu, i istakao da Tužilaštvo nije dokazalo svoje navode ni u odnosu na njegovog branjenika ni u celini. 

– Nakon svih izvedenih dokaza, odbrana Miroslava Kuraka tvrdi da je ovde sprovedeno suđenje režimu Slobodana Miloševića, a ne ovim okrivljenima poimence. O mom branjeniku Tužilaštvo ne zna ništa – kazao je Protić, i dodao da Kurak 1999. nije ni bio pripadnik RDB-a.

J. Jakovljević