Cveta ilegalna trgovina divljim životinjama i prepariranim primercima

Naša zemlja se nalazi na takvom geografskom položaju da predstavlja jednu od najfrekventnijih ruta za promet robe u ovom delu Evrope i ima ključno mesto i u borbi protiv krijumčarenja divljih vrsta.

Osim što je tranzitna država preko koje se krijumčare ugrožene divlje vrste iz celog sveta namenjene krajnjim kupcima na crnom tržištu u Evropskoj uniji, u poslednjih nekoliko godina Srbija je sve češće i država konačnog odredišta za krijumčarene primerke ugroženih divljih vrsta.

U Srbiji je, od 2010. godine, zaplenjeno više od 2.000 živih primeraka divljih vrsta životinja, među kojima su najbrojniji gmizavaci i ptice, ali i krupniji sisari, poput lavova, medveda, vukova i majmuna.

Carinska praksa je pokazala da se žive životinje najčešće pakuju zajedno u džakove, kutije, kaveze i slično, a zatim se prikrivaju u tovarnom delu vozila ili u posebnim pregradama za krijumčarenje. Ponekad se šverceri opredeljuju i da sami krijumčare manji broj živih životinja, poput ptica, gmizavaca, vodozemaca i manjih sisara, u svom ličnom prtljagu ili čak na svom telu.

Tako su carinici krajem prošle godine na graničnom prelazu Vatin, u saradnji s policijom, prilikom ulazne kontrole zaplenili trofejne rogove zaštićene vrste srndaća. Prekršaj je otkriven kada je na red za kontrolu došao teretni kombi rumunskih registarskih oznaka, kojim je upravljao jedan 41-godišnji srpski državljanin. On je tom prilikom rekao da vozi polovnu ugaonu garnituru, peć, radijator i lični prtljag. Međutim, carinici su među prijavljenim pokućstvom pronašli i trofejne rogove srndaća, za koje se ispostavilo da, po nacionalnom zakonodavstvu, pripadaju zaštićenoj vrsti, što su potvrdili i eksperti Ministarstva zaštite životne sredine.

Prošle godine su carinici na graničnom prelazu Bački Vinogradi, u saradnji s policijom, sprečili pokušaj krijumčarenja 11 živih papagaja u Republiku Srbiju. Žive ptice su otkrivene prilikom detaljne kontrole automobila „opel astra” subotičkih registarskih oznaka, kojim su putovala dvojica srpskih državljana.

Papagaji, umotani u pletene džakove za krompir, bili su sakriveni u torbi koja je bila u prtljažniku, u rezervnom točku, na podu ispod suvozačevih nogu i u unutrašnjem džepu jakne koju je vozač imao na sebi. Ispostavilo se da pet primeraka pripada vrstama zaštićenim CITES konvencijom. Među njima su tri primerka vrste amazona albifrons, koji na tržištu dostižu cenu i do 800 evra.

Zaplenjena su i dve jedinke takođe zaštićene vrste neopsephotus bourkii i šest primeraka melopsittacus undulatus koja ne pripada zaštićenim vrstama. Ptice su zbrinute u zoološkom vrtu na Paliću.

Sličan slučaj otkriven je na aerodromu „Nikola Tesla” avgusta prošle godine, kada je u prtljagu putnika koji je doputovao iz Istanbula otkrivena preparirana glava iste vrste srndaća koja je zaštićena nacionalnim propisima. Putnik koji se tada našao u prekršaju je izjavio da je trofej doneo iz inostranstva jer mu je bilo lakše da ga tamo nabavi, uz to i po nižoj ceni.

Još uvek se prepričava događaj kada su carinici pre nekoliko godina na aerodromu „Nikola Tesla” zaplenili prepariranu glavu zaštićene vrste vuka (canis lupus) koju je pokušao da bez odgovarajućih CITES dozvola u našu zemlju unese ruski državljanin koji je doputovao letom iz Moskve.

Interesantan je i slučaj kada su carinici otkrili dva krzna afričkog leoparda (panthera pardus) kod državljanina Crne Gore koji je doputovao iz Nigerije preko Frankfurta u Beograd. Nakon preuzimanja prtljaga, prijavio se u zeleni kontrolni prolaz, čime se deklarisao da nema ništa da prijavi za carinjenje. Putnik je izjavio da nije bio upoznat s propisima te da je prekršaj napravio nenamerno. Objasnio je da radi u Africi i da je krzna dobio na poklon, a da je u Beogradu bio u tranzitu na putu ka kući.

Vrednost pomenutog krzna procenjena je na oko 5.000 evra, a s obzirom na to da je u pitanju strani državljanin, hitno je pokrenut i obavljen prekršajni postupak, a okrivljeni je platio novčanu kaznu i troškove postupka.

Zbog stresa, imobilizacije, nedostatka vazduha, ventilacije, vode i hrane, prenatrpavanja, skučenog prostora i često vrlo dugog puta, mnogo životinja ugine tokom krijumčarenja, a one koje budu na vreme otkrivene, zbrinjavaju se u zoološkim vrtovima ili specijalizovanim prihvatilištima.

Po procenama Interpola, godišnja vrednost ilegalne trgovine divljim vrstama na globalnom nivou iznosi između osam i deset milijardi američkih dolara, što je svrstava među prvih pet ilegalnih aktivnosti na globalnom nivou po profitabilnosti. Sve češće organizovane kriminalne grupe direktno ugrožavaju opstanak nekih od najatraktivnijih divljih vrsta kroz krivolov i krijumčarenje.

Mrtvi primerci divljih vrsta, njihovi delovi, derivati i proizvodi, takođe su često predmet zaplena, a nakon trajnog oduzimanja, oni se najčešće ustupaju institucijama koje u obavljanju svojih delatnosti doprinose zaštiti prirode.

Glavna područja iz kojih se divlje vrste uzimaju iz prirode i kojim se snabdeva svetsko ilegalno tržište divljim vrstama jesu podsaharska Afrika, Južna Amerika i jugoistočna Azija.

D. Nikolić

Foto: Uprava carina