Crna mamba, spajs i lažna trava seju smrt među mladima 

Naime, mladi su izloženi sve većem broju novih i opasnih droga koje sadrže moćne sintetičke opijate, sada dostupne i kao tečnosti i sprejevi za nos. Agencija za narkotike Evropske unije je u proseku svake nedelje u 2016. godini identifikovala više od jedne nove psihoaktivne supstance pristigle na tržište EU. Tako je krajem prošle godine proučavala više od 620 novih psihoaktivnih supstanci koje su se pojavile prethodnih godina. „crna mamba”, „spajs”, „lažna trava”, „galaksi” – to su samo neki od komercijalnih naziva droge koja izaziva i fizičku i psihološku zavisnost.

Umesto boljeg raspoloženja, može da izazove paranoju i halucinacije.

Već nekoliko godina Evropa se suočava sa sve većim problemom novih vrsta narkotika, koji nastaju zahvaljujući modernim tehnologijama i uglavnom se prodaju putem interneta. U prošlogodišnjem izveštaju Evropskog centra za praćenje droga navodi se da je na Starom kontinentu identifikovano više od 560 novih psihoaktivnih supstanci. Većina tih droga je sintetička verzija kanabisa ili stimulansi s efektom amfetaminima i kokaina.

Nedavno je Veliku Britaniju potresao je snimak mladića koji puše „spajs” u telefonskoj govornici i potom bauljaju po ulici kao zombiji. Na snimku se vide dvojica kako puše smotanu cigaretu i jedan od njih se zatim „raspada”. Gega se dok hoda, pada na kolena i ne može da ustane. Slučajevi mladih Engleza koji bauljuaju kao zombiji poprimaju oblik epidemije jer je „spajs”, koji nazivaju sintetičkom marihuanom, sve pristupačniji korisnicima. U policiji kažu da se bore protiv te pošasti, ali da „stvari postaju sve gore”, iako je ta droga zabranjena u maju prošle godine.

Lažna marihuana je najpopularnija među mladim ljudima i beskućnicima. U Americi je poznata i kao K-2, a nakon epidemije zombija na njujorškim ulicama, u tom gradu su zabranjene sintetičke droge.

U Rusiji je postala legalna pre petnaestak godina, bila je dostupna i u prodavnicama, pa su je čak koristili i osnovci. Bivši narkoman iz Sočija, iako je „čist” pet godina, tvrdi da još oseća posledice pušenja „začina” – da mu je „mozak oštećen i ne može da se vrati u stvarnost”.

Pojedini korisnici „spajsa” umišljaju da se bolje osećaju, međutim to u stvarnosti nije baš tako. Većina se izjasnila da nakon pušenja ima napade anksioznosti, paranoje i halucinacije. Posledice su i ubrzani rad srca, povraćanje, uzrujanost i zbunjenost. Evropska komisija je predložila da se ta droga podvrgne kontrolnim merama u celoj Evropskoj uniji. Ta opasna sintetička droga je sintetizovana iz THC-a, ali deset do 15 puta brže razara centralni nervni sistem od kanabisa.

Osam država članica EU do sada je prijavilo 28 smrtnih slučajeva i 25 slučajeva akutnog trovanja povezanih s tom drogom, a u više izveštaja se navodi i mogućnost da njeno uzimanje prouzrokuje nasilno i agresivno ponašanje.

Sintetičke droge su postale veoma popularne i u Srbiji. Iako su mediji pisali da su „crna mamba”, „spajs”, „lažna trava”, „galaksi” naglo doživeli veliku popularnost, nema podataka o tome da je neko od uživalaca zatražio lekarsku pomoć.

Veliku medijsku pažnju izazvala je svakako, smrtonosna droga poznata pod uličnim nazivom „pink”. Ta supstanca je sedam puta jača od morfijuma i odgovorna je za smrt najmanje 50 ljudi u SAD. Na svu sreću, po podacima kojima raspolažemo, još uvek nije stigla u Srbiju. Reč je o jednoj od najtoksičnijih hemikalija, koja može usmrtiti čoveka čak i ako mu samo dospe na kožu.

Od prošlog novembra, posle smrti dva tinejyera u Juti, ta droga zabranjena je u svim američkim saveznim državama.

Sintetičke droge se lakše švercuje od ostalih i imaju mnogo jače efekte, ali uz manju cenu, pa su dostupniji mladima. Zbog toga je njihova  prodaja u porastu.

U našoj zemlji, po zvaničnim podacima, većina mladih počinje da uzima drogu sa 17-18 godina, uglavnom marihuanu. U trendu su takozvane klupske droge („ekstazi”, „spid”), a mladi u svet narkomanije najčešće ulaze družeći se s onima koji su već probali drogu. Zabrinjavajući su podaci da je svaka deseta mlada osoba probala neku drogu o kojoj ne zna ništa.

D. Nikolić