Članovi klana „Amerika“ na saslušanju u tužilaštvu

Prilikom hapšenja te grupe zaplenjeno je dva kilograma heroina. Put droge praćen je od ulaska u Srbiju iz Bugarske do Beograda.

Podsetimo, mediji su u subotu preneli da su službenici BIA, zajedno s pripadnicima Uprave kriminalističke policije PU Beograd i Tužilaštvom za organizovani kriminal, uhapsili su petoricu muškaraca, među kojima je i vođa kriminalnog klana „Amerika”, prilikom primopredaje narkotika u jednom poznatom beogradskom restoranu.

Uhapšen je, po pisanju medija, vođa kriminalnog klana „Amerika” Veselina Raičević, zvani Meda (57), inače, rođenog brata Voje – poznatijeg kao Amerikanac.

Slobode su lišeni i visokopozicionirani članovi tog klana I. A. (60) i A. S. (41), kao i LJ. P. (41) i jedna osoba turskog porekla A. J. (52).

Kontinuiranim sagledavanjem članova pomenutog kriminalnog klana, ustanovljeno je da imenovani kontrolišu krijumčarski lanac kojim se heroin u velikim količinama distribuira u Republiku Srbiju, zemlje Balkana i Austriju.

To nije prvi put da su pripadnici klana „Amerika” na domaćem terenu pali zbog droge: početkom novembra 2017. uhapšena su četvorica dilera koji su, kako je tada objavljeno, kokain distribuirala na području Beograda i Subotice.

Klan „Amerika” je međunarodna kriminalna grupa koja je krajem prošlog veka važila za najjaču na ovim prostorima. Dovode se u vezu s brojnim ubistvima, kao i švercom droge, pre svega kokaina i heroina. O njenom osnivanju kolaju različite priče, a jedna od njih je da je taj klan formirao tadašnji resor Državne bezbednosti, s ciljem da eliminiše sve one koji su počeli da rade „na svoju ruku”.

Vojislav Raičević, zvani Voja Amerikanac bio je glavni egzekutor klana „Amerika”, čiji su članovi uglavnom bili Crnogorci obučavani u Americi. Za „Amerikance” se priča da su predstavljali Miloševićev eskadron smrti i da su imali spisak po kojem su ubijali za službu. Može se reći da su oni bili „zemunci pre zemunaca”, da su obavljali prljave poslove za državu. Veselin Raičević je rođeni brat pokojnog Voje Amerikanca, a priča o dvojici braće Raičevića zapravo je priča o usponu tog klana.

Navodno, sve kriminalne aktivnosti, koje je činio Sreten Jocić (Joca Amsterdam), preuzeo je na sebe Vojislav Raičević, zvani Voja Amerikanac.

Veselin Raičević Meda je nakon nestanka i smrti brata Vojislava figurirao kao jedan od najznačajnijih lidera klana.

Jedan od istaknutijih članova grupe je i Zoran Jakšić, koji je u Peruu 2017. osuđen na 20 godina zatvora zbog kontinuiranog šverca kokaina, korupcije i vođstva nad nizom organizovanih lokalnih kriminalnih grupa. U istrazi je utvrđeno da je u Peruu proveo dve godine, i to sa dokumentima na imena: Zoran Petrović Jakšić i Nikola Marjanović.

Jakšića, inače poreklom iz Zrenjanina, zbog trgovine drogom, ljudima i ubistva traže i vlasti Italije, Argentine i Grčke, koje su Peruu uputile zahtev za ekstradiciju. Uhapšen je nakon što je višegodišnja potera za njim konačno rezultirala privođenjem na granici između Perua i Ekvadora.

Poslednji put u Beogradu je (uprkos poternici) bio u februaru 2015. godine. Tada je teško pretučen u jednom prestoničkom klubu, nakon sukoba s obezbeđenjem.

Nakon Vojinog nestanka, Meda je, po policijskim saznanjima, bio označen kao naručilac niza ubistava tokom krvavih devedesetih godina prošlog veka. Najpoznatije među njima bilo je svakako ubistvo policijskog generala Radovana Stojičića Baye, koji je likvidiran u aprilu 1997. godine.

Osim Baye, po navodnom Medinom nalogu, ubijeni su i kriminalci Jusuf Jusa Bulić, Petar Vujičić i Nenad Raščanin, kao i policijski pukovnik Milorad Vlahović Vlaja, savetnik u MUP-u Srbije.

Veselin Raičević uhapšen je i u akciji „Sablja”.

Priča se da su počistili gotovo ceo „voždovački klan”, kao i druge nepodobne žestoke momke, ali i novinare i političare.

Nakon Vojinog ubistva, na ulicama Beograda počinje krvavi obračun. Vojini prijatelji kreću u opštu osvetu i eliminišu sve za koje su sumnjali da su umešani. Na navodnom spisku je bilo dvadesetak imena, od kojih su najzvučnija: Rogo, Petrović, Miša, Jusa, Baya, Šijan, Ašanin, Kundak, dva policijska pukovnika i mnogi drugi.

Kako kaže doušnik „Srećko”, Mileta Miljanić Majk je stao na čelo klana, a mediji navode da su neposredni izvršioci ubistava koja su usledila kao osveta za Voju, bili: Veselin Raičević Medo, Željko Maksimović Maka, Ivan Delić Ico i Nikola Maljković Maljavi.

Majk je osuđen u Grčkoj na 40 godina zbog šverca 114 kilograma kokaina. Ico je navodno ubio ministra odbrane Pavla Bulatovića. Maka je 1995. ubio policajca koji je pokušao da ga legitimiše, a 2002. optužen je da je njegova grupa, koja je preuzela klan „Amerika”, poznata pod nazivom „Makina grupa” organizovala ubistvo generala Boška Buhe, mada postoje indicije da su im to smestili „zemunci” da bi ih oterali iz Beograda.

S početkom 21. veka klan je mahom svoju poslovnu mrežu orijentisao na prekookeanski šverc kokaina, a kao vođe figurirali su pre svega Mileta Majka Miljanić, koji je bio osuđen za šverc kokaina i robijao je u Grčkoj (premda danas živi slobodno u Njujorku). Miljanića je kao prvog velikog švercera kokaina označio tajni svedok „Srećko”, jedini insajder u „Americi”, čija su saznanja policiji omogućila da formira predmete o pripadnicima grupe.

Poslednju deceniju 20. veka obeležile su likvidacije iza kojih stoji upravo klan „Amerika”. Veruje se da je prvo viđenije ubistvo bilo još 1994. godine, kada su likvidirali Gorana Vukovića Majmuna, vođu „voždovčana”. Iako nije bilo dokaza za hapšenje glavnih ljudi grupe, sumnja se da su upravo oni organizovali ubistva Radeta Ćaldovića Ćente, Milana Roganovića Roge, Miše Cvetičanina, Bojana Petrovića, Jusufa Bulića, Zorana Šijana i drugih.

Osim suparnika s „vrelog asfalta”, veruje se da je ta kriminalna grupa eliminisala i neke predstavnike vlasti, kao što su ministar odbrane Pavle Bulatović, tadašnji prvi čovek MUP-a Srbije Radovan Stojčić Baya, generalni sekretar JUL-a Zoran Todorović Kundak, kao i policijske inspektore Dragana Radišića, Dragana Simića i Milorada Vlahovića.

Posle tih likvidacija, mnogi viđeniji članovi grupe „Amerika” utočište su našli u Crnoj Gori, a zatim i u španskom raju za begunce – Marbelji.

E. S. H.