Чланови клана „Америка“ на саслушању у тужилаштву

Приликом хапшења те групе заплењено је два килограма хероина. Пут дроге праћен је од уласка у Србију из Бугарске до Београда.

Подсетимо, медији су у суботу пренели да су службеници БИА, заједно с припадницима Управе криминалистичке полиције ПУ Београд и Тужилаштвом за организовани криминал, ухапсили су петорицу мушкараца, међу којима је и вођа криминалног клана „Америка”, приликом примопредаје наркотика у једном познатом београдском ресторану.

Ухапшен је, по писању медија, вођа криминалног клана „Америка” Веселина Раичевић, звани Меда (57), иначе, рођеног брата Воје – познатијег као Американац.

Слободе су лишени и високопозиционирани чланови тог клана И. А. (60) и А. С. (41), као и Љ. П. (41) и једна особа турског порекла А. Ј. (52).

Континуираним сагледавањем чланова поменутог криминалног клана, установљено је да именовани контролишу кријумчарски ланац којим се хероин у великим количинама дистрибуира у Републику Србију, земље Балкана и Аустрију.

То није први пут да су припадници клана „Америка” на домаћем терену пали због дроге: почетком новембра 2017. ухапшена су четворица дилера који су, како је тада објављено, кокаин дистрибуирала на подручју Београда и Суботице.

Клан „Америка” је међународна криминална група која је крајем прошлог века важила за најјачу на овим просторима. Доводе се у везу с бројним убиствима, као и шверцом дроге, пре свега кокаина и хероина. О њеном оснивању колају различите приче, а једна од њих је да је тај клан формирао тадашњи ресор Државне безбедности, с циљем да елиминише све оне који су почели да раде „на своју руку”.

Војислав Раичевић, звани Воја Американац био је главни егзекутор клана „Америка”, чији су чланови углавном били Црногорци обучавани у Америци. За „Американце” се прича да су представљали Милошевићев ескадрон смрти и да су имали списак по којем су убијали за службу. Може се рећи да су они били „земунци пре земунаца”, да су обављали прљаве послове за државу. Веселин Раичевић је рођени брат покојног Воје Американца, а прича о двојици браће Раичевића заправо је прича о успону тог клана.

Наводно, све криминалне активности, које је чинио Сретен Јоцић (Јоца Амстердам), преузео је на себе Војислав Раичевић, звани Воја Американац.

Веселин Раичевић Меда је након нестанка и смрти брата Војислава фигурирао као један од најзначајнијих лидера клана.

Један од истакнутијих чланова групе је и Зоран Јакшић, који је у Перуу 2017. осуђен на 20 година затвора због континуираног шверца кокаина, корупције и вођства над низом организованих локалних криминалних група. У истрази је утврђено да је у Перуу провео две године, и то са документима на имена: Зоран Петровић Јакшић и Никола Марјановић.

Јакшића, иначе пореклом из Зрењанина, због трговине дрогом, људима и убиства траже и власти Италије, Аргентине и Грчке, које су Перуу упутиле захтев за екстрадицију. Ухапшен је након што је вишегодишња потера за њим коначно резултирала привођењем на граници између Перуа и Еквадора.

Последњи пут у Београду је (упркос потерници) био у фебруару 2015. године. Тада је тешко претучен у једном престоничком клубу, након сукоба с обезбеђењем.

Након Војиног нестанка, Меда је, по полицијским сазнањима, био означен као наручилац низа убистава током крвавих деведесетих година прошлог века. Најпознатије међу њима било је свакако убиство полицијског генерала Радована Стојичића Bayе, који је ликвидиран у априлу 1997. године.

Осим Bayе, по наводном Медином налогу, убијени су и криминалци Јусуф Јуса Булић, Петар Вујичић и Ненад Рашчанин, као и полицијски пуковник Милорад Влаховић Влаја, саветник у МУП-у Србије.

Веселин Раичевић ухапшен је и у акцији „Сабља”.

Прича се да су почистили готово цео „вождовачки клан”, као и друге неподобне жестоке момке, али и новинаре и политичаре.

Након Војиног убиства, на улицама Београда почиње крвави обрачун. Војини пријатељи крећу у општу освету и елиминишу све за које су сумњали да су умешани. На наводном списку је било двадесетак имена, од којих су најзвучнија: Рого, Петровић, Миша, Јуса, Baya, Шијан, Ашанин, Кундак, два полицијска пуковника и многи други.

Како каже доушник „Срећко”, Милета Миљанић Мајк је стао на чело клана, а медији наводе да су непосредни извршиоци убистава која су уследила као освета за Воју, били: Веселин Раичевић Медо, Жељко Максимовић Мака, Иван Делић Ицо и Никола Маљковић Маљави.

Мајк је осуђен у Грчкој на 40 година због шверца 114 килограма кокаина. Ицо је наводно убио министра одбране Павла Булатовића. Мака је 1995. убио полицајца који је покушао да га легитимише, а 2002. оптужен је да је његова група, која је преузела клан „Америка”, позната под називом „Макина група” организовала убиство генерала Бошка Бухе, мада постоје индиције да су им то сместили „земунци” да би их отерали из Београда.

С почетком 21. века клан је махом своју пословну мрежу оријентисао на прекоокеански шверц кокаина, а као вође фигурирали су пре свега Милета Мајка Миљанић, који је био осуђен за шверц кокаина и робијао је у Грчкој (премда данас живи слободно у Њујорку). Миљанића је као првог великог шверцера кокаина означио тајни сведок „Срећко”, једини инсајдер у „Америци”, чија су сазнања полицији омогућила да формира предмете о припадницима групе.

Последњу деценију 20. века обележиле су ликвидације иза којих стоји управо клан „Америка”. Верује се да је прво виђеније убиство било још 1994. године, када су ликвидирали Горана Вуковића Мајмуна, вођу „вождовчана”. Иако није било доказа за хапшење главних људи групе, сумња се да су управо они организовали убиства Радета Ћалдовића Ћенте, Милана Рогановића Роге, Мише Цветичанина, Бојана Петровића, Јусуфа Булића, Зорана Шијана и других.

Осим супарника с „врелог асфалта”, верује се да је та криминална група елиминисала и неке представнике власти, као што су министар одбране Павле Булатовић, тадашњи први човек МУП-а Србије Радован Стојчић Baya, генерални секретар ЈУЛ-а Зоран Тодоровић Кундак, као и полицијске инспекторе Драгана Радишића, Драгана Симића и Милорада Влаховића.

После тих ликвидација, многи виђенији чланови групе „Америка” уточиште су нашли у Црној Гори, а затим и у шпанском рају за бегунце – Марбељи.

Е. С. Х.