Cenzus za mali sudski spor da bude 900 evra umesto sadašnje 3.000

Od ukupnog broja predmeta koje rešavaju sudije osnovnih sudova, procenti kažu da su takozvani sporovi male vrednosti najzastupljeniji u Osnovnom sudu u Kragujevcu, čak 85 procenata, a slede Prvi osnovni sudu u Beogradu sa 70 procenata, Niš sa 65, Drugi osnovni sud u Beogradu sa 45 procenata, dok je takvih predmeta u Novom Sadu 38 procenata, a u Novom Pazaru svega šest.

Te brojke rezultat su analize urađene početkom marta ove godine, a objavljene nedavno, u okviru projekta koje je sproveo Forum sudija Srbije uz finansijsku podršku USAID-ovog Projekta vladavine prava (ROLPS). Ta analiza je rađena na uzorku od šest sudova, a njen cilj je povećanje efikasnost u rešavanju sporova malih vrednosti i doprinos poboljšanju rezultata rada pravosuđa u celini.

Anliza je još pokazala da, u više od 80 procenata predmeta „male vrednosti”, u kojima je vrednost predmeta spora između 1.000 i 5.000 dinara, troškovi postupka prevazilaze vrednosti predmeta spora, a slično je i s predmetima vrednosti spora između 5.000 dinara i 10.000. Svakako, kako se vrednost spora povećava, taj procenat je manji, ali nikako zanemarljiv, pa čak u trećini od ukupnog broja sudskih predmeta u kojima je vrednost spora između 70.000 i 80.000 dinara troškovi postupka takođe prelaze vrednost predmeta spora, ukazuje se u analizi. Osim što takvi postupci građane skupo koštaju, sud svakako ima mnogo više posla. Analiza je pokazala da se samo u 29 odsto slučajeva postupak okonča na jednom ročištu. Zbog opterećenosti sudija, razmak između dva suđenja može biti od tri do šest meseci, tako da se na konačne sudske presude po prvilu čeka veoma dugo. Osim „čekanja na pravdu”, stranke, bez obzira na ishod spora, moraju da „odreše kesu” jer minimalni troškovi u takvim sporovima premašuju 150 evra.

Ako se svemu tome doda i to da, u skladu s propisanom advokatskom tarifom, advokati naplaćuju najmanje 6.000 dinara za pisanje tužbe, i za svaki izlazak pred sud sud po 7.500 dinara, i da je za sudske takse za pokretanje spora potrebno izdvojiti od 2.300 do čak 20.000 dinara, računica je jednostavna. 

Analiza pojedinačnih predmeta sprovedena je na uzorku od 600 predmeta (100 predmeta po sudu).

Zbog takvog stanja, Forum sudija Srbije, kao strukovno udruženje koje se isključivo bavi podizanjem kvaliteta rada sudija i vraćanju ugleda i poverenja u sudstvo u okviru projekta je sačinilo konkretne predloge za ubrzavanje postupka u sporovima male vrednosti, uključujući i predlog za izmene i dopune Zakona o parničnom postupku.

Među brojnim promenama koje Forum sudija predlaže, najvažnije su one koje se odnose na mogućnost da se presude u „sporovima male vrednosti” donose i van ročišta za glavnu raspravu ukoliko su u pripremi glavne rasprave pribavljeni svi relevantni dokazi, dostavljanje sudskih pismena vezanih za te postupke strankama elekronskim putem, osnaživanje medijacije – rešavnja sporova građana uz pomoć medijatora, a ne u sudu. Tu je i uvođenje jedinstvene vrednosti takse i poboljšanje naplate kroz softverska rešenja koja bi smanjila potrebu za administriranjem, kao i izvesne izmene koje bi podigle efikasnost rada veštaka i notara ukoliko je njihovo angžovanje u tim postupcima neophodno, i mnoge druge.

Uz to, uporedni podaci ukazuju da je iznos od 3.000 evra iznad evropskog proseka. Pojedine države predviđaju različite iznose, zavisno od vrste predmeta spora (Hrvatska, Francuska, Gruzija) ili oblasti koje spor kvalifikuje kao „mali” (Finska). U Nemačkoj sporovi male vrednosti su do iznosa od 600 evra, u Crnoj Gori 1.000, u Češkoj 370.

Propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. To su sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, a u kojima je tužilac u tužbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja određenog zahteva primi određeni novčani iznos koji ne prelazi iznos od 3.000 evra i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, ali vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi navedeni iznos.

Kada je u pitanju efikasnost sporova male vrednosti, utvrđeno je da ti postupci od trenutka podnošenja tužbe do donošenja prvostepene odluke traju više meseci: do pet meseci u 23 odsto predmeta, od pet do deset meseci u 28 odsto, od deset do petnaest meseci u 17 odsto, a u 33 pocenta predmeta čak preko 15 meseci.

Iako se sporovi male vrednosti odnose na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, za mnoge građane to i nije mala svota.

Naime, u analizi se navodi da pri određivanju cenzusa mora uzeti u obzir i visina prosečne neto zarade. Prosečna neto zarada u Republici Srbiji u januaru 2019. godine iznosila je 54.521 dinar. Cenzus za sporove male vrednosti se može postaviti u visini od oko dve prosečne neto zarade, što je oko 110.000 dinara, odnosno oko 900 evra, navodi se u istraživanju, i predlaže da to bude osnova za određivanje visine sporova male vrednosti.

Tu je i drugi argument, koji govori da je statistička analiza pokazala  da u 75 odsto slučajeva vrednost predmeta spora u sporovima male vrednosti ne prelaze 100.000 dinara. Ukoliko bi cenzus u sporovima male vrednosti bio određen u visini od jedan procenat od bruto društvenog proizvoda po stanovniku, cenzus bi iznosio 72 evra.

M. Bozokin