Budžet godišnje "lakši" za oko 100 miliona evra zbog šverca nafte 

U Upravi carina skreću pažnju na činjenicu da je kao i kod drugih strateških roba to moguće ostvariti samo sinhronizovanom akcijom svih nadležnih organa od Ministarstva unutrašnjih poslova, Poreske uprave, Tržišne inspekcije, Lučke kapetanije i carinske službe.  

Carina pored toga što posebnom jedinicom nadzire sumnjiva dešavanja na rekama, u neverovatnim  uslovima postiže značajne rezultate u zaplenama ove akcizne robe, ali imamo u planu i neka nova “iznenađenja” za krijumčare, kaže za „Dnevnik“ savetnik direktora Uprave carina Milovan Rubežić i otkriva da carina radi na tome da osposobi dva lučka doka, gde će zahvaljujući hidrauličkoj opremi brodovi moći da se izvuku iz reke i pregledaju carinskim skenerom.

Poznato je da za carinske skenere nema tajni, jer se zahvaljujući najsavremenijojtehnologiji, tovari svih prevoznih sredstava tu vide kao na dlanu.

Trgovački brodovi su ogromni, puni raznih šupljina i pogodni  za krijumčarenje, ne samo nafte, već i cigareta, narkotika, ali i migranata. Ako ste ikada videli kako izgleda teretni brod koji prevozi ugalj, pesak ili bilo koju drugu robu u rasutom stanju, onda vam je jasno da je tovarni deo takvog plovila ogroman i da se ispod robe koju prevozi, a koju je nemoguće istovariti dok ne stigne na odredište, krije neverovatno veliki  prostor koji potencijalno može da se iskoristi za krijumčarenje bilo čega, objašnjava savetnik Rubežić i skreće pažnju na činjenicu da bi  skeneri za pregled brodova omogućili da se takvi pokušaji vrlo lako razotkrivaju.

Suzbijanje svih vidova krijumčarenja, kako na kopnu tako i na vodi,   jedna je od prioritetnih aktivnosti Uprave carina. Za prethodne tri godine zaplenjeno je skoro 140 tona nafte. Te zaplene su razultat redovnih carinskih kontrola na rečnim graničnimprelazima i akcija specijalizovane rečne ekipe Uprave carina, koja je vrhunski obučena i opremljena sa pet čamaca – tri patrolna i dva desantna. Oni su u svakom trenutkuspremni da se na reci uhvate u koštac sa švercerima svih profila.

Krijumčari na rekama rade u manjim grupama, ali su izuzetno organizovani, imaju brze čamce i specijalne barže za prevoz dizela, pa čak i specijalne cevovode postavljene na dnu korita reke kojim gorivo prebacuju s brodova na obalu. Oni koriste radio i mobilnu vezu i uz  pomoć te opreme lako mogu da špijuniraju komunikaciju Uprave carina i MUP-a, kaže savetnik direktora Uprave carina Milovan Rubežić i dodaje da na Dunavu ima više takvih grupa čije se delovanje sada već može da se uporedi s gusarenjem.

Carinici su polovinom prošle godine imali baš ovakav slučaj, kada je nakon višednevnog osmatranja poteza reke u blizini Slankamena uočen sumnjivi čamac koji je vukao baržu. Krijumčari su bili primorani da čamac i baržu prinudno zaustave u jednom od kanala na desnoj obali reke, na 1.220 kilometru leve obale Dunava, a dve osobe koje su upravljale krijumčarskim čamcem, iskočile su iz njega i pobegle kroz šumu, ostavljajući za sobom i čamac i baržu punu goriva.

Carinici su potom zaplenili svešto se zateklo u rečnom kanalu i organizovali izvlačenje plovila i goriva. Utvrđeno je da se radi o barži čija je nosivost 10 tona goriva, pa kada se tome doda i vrednost samog čamca i barže, ukupna vrednost otkrivenog prekršaja procenjena je na oko dva milionadinara.

Čini se da su sada takvi slučajevi učestaliji, ali i agresivniji. Dešava se da bukvalno upadnu na brod i posadu, takoreći, zarobe. Naime, vežu ih i zaključaju u kabinu broda, a onda istaču gorivo i prebacuju ga na barže koje su prethodno privezali za brod, kaže naš sagovornik i dodaje da je jednako zastupljen i drugačiji model, onaj kada posada svesno učestvuje u švercu goriva.

Takvih primera je mnogo u carinskoj praksi, a jedan od takvih slučajeva se desio aprila prošle godine, kada je u blizini Kovina na Dunavu pronađena izvesna količina nafte za koju je utvrđeno da ne poseduje markere, što opet ukazuje na to da je prokrijumčarena sa stranog broda.

Ovo može biti pogubno za kompanije koje se bave prevozom naftnih derivata, jer dolaze u situaciju da mogu da izgube vredne i dugoročne ugovore zbog penala koji su predviđeni ukoliko dolaze na mesto istovara sa manjkom goriva koje je trebalo da isporuče, obašnjava Rubežić.

Brodovima se ne krijumčari samo nafta, nego i druge vrste roba, pre svega akciznih, na kojima se može ostvariti dobra zarada.

Država je direktno oštećena, jer ove kriminalne grupe uzurpiraju   novac namenjen državnom budžetu i naš posao je da sprečimo njihovo delovanje. To međutim nije nimalo lak zadatak, jer grupe koje se bave ovim vidom krijumčarenja su perfidne i opasne, kaže naš sagovornik i ističe da su carinici i policajci često izloženi opasnostima prilikom praćenja, kontrole i otkrivanja rečnih krijumčara nafte. 

Teretni brodovi su ogromni, puni raznih šupljina, čak i opasnih materijala, što može da ugrozi život onoga ko ih kontroliše, a krijumčari ne prezaju ni od čega, naoružani su i spremni da idu do kraja, zaključuje Rubežić.

Glavni razlog za krijumčarenje akcizne robe, u koju spada i nafta, je ogroman profit kojise ostvaruje na razlici u ceni, a „sitni“ krijumčari gorivo kupuju direktno sa brodova u tranzitu i to tako što im se približavaju malim čamcima s jakim vanbrodskim motorima koji vuku tank barže zapremine i do 20 tona, da bi kasnije to gorivo preprodali na domaćem tržištu.

D. Nikolić