Siva ekonomija dnevno ukrade osam miliona evra
NOVI SAD: „Srbija je na dobrom putu što se tiče borbe protiv sive ekonomije, a samo u saradnji države i građana može biti rešen taj problem koji dnevno odnese osam miliona evra“, rekla je ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ana Brnabić.
Ona je rekla da Akcioni plan za borbu protiv sive ekonomije, koji je usvojen 2015. godine, ima 68 konkretnih mera za suzbijanje sive ekonomije, od kojih Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ima dve, među kojima je najvažnija puna implementacija Zakona o inspekcijskom nadzoru.
„On je ključan za borbu protiv sive ekonomije jer je prvi put uveo kontrolu nad neregistrovanim privrednim subjektima“, rekla je ana Brnabić, dodajući da je ranije inspekcijski nazdor bio moguć samo nad registrovanim privrednim subjektima, a za one koji se nisu ni registrovali inspekcije nisu bile nadležne.
Ona je navela da su prvi rezultati primene zakona ti što je u proteklih 18 meseci od početka implementacije broj registrovanih privrednih subjekata povećan 15 odsto, a broj ođavljenih smanjen devet odsto, što znači da je sve manje onih koji zbog nelojalne konkurencije prelaze u sivu zonu.
Ana Brnabić je rekla da je do kraja lutrije stiglo oko 8,5 miliona koverata i da je između 25 i 40 odsto građana učestvovalo u toj nagradnoj igri.„Za januar smo imali prve rezultate u delu gde je najveća siva ekonomija: u sektoru trgovine i malih poreskih obveznika samo u januaru obuhvat fiskalizacije skočio je 83,5 odsto“, rekla je Ana Brnabić.
„Zakon o inspekcijskom nadzoru je prvi put uveo zajedničku koordinaciju svih inspekcijskih službi, kojih na republičkom nivou ima 42. Tom koordinacijom upravlja Koordinaciona komisija za inspekcije, koju vodi državni sekretar i koja na mesec dana proverava šta je urađeno“, pojasnila je ministarka Brnabić.
Ona je dodala da je, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, potpisan dogovor za formiranje tima od šest ljudi koji će raditi u Ministarstvu i biti podrška Koordinacionoj komisiji za inspekcije.
„Novina je i jednistvena informaciona platforma „e-inspektor”, koja treba transparentno i efikasno da prikaže privredi šta inpsekcije rade i koja će imati softver za analizu rizika. To je u fazi proglašenja pobednika na tenderu i u taj sistem biće uloženo oko 1,6 milion evra“, rekla je Ana Brnabić.
Marko Čadež je rekao da je svestan toga da privrednici ne mogu biti policajci, ali da je to dobar način da 16 regionalnih komora upute inspekciju tamo gde treba jer su kapaciteti inspekcijske službe ograničeni.„Mi smo u odnosu na zemlje u regionu negde na sredini što se tiče sive ekonomije, to je zajednički problem svih ekonomija u regionu. Svi gledamo koje su mere najuspešnije delovale, pre svega u zemljama EU, pa tako pravimo i mere koje ćemo primeniti u svojoj zemlji“, zaključio je Čadež.
Ona je dodala da je fiskalna lutrija, koja je nedavno završena, jedna od 68 mera borbe protiv sive ekonomije, a da je najvažnije što je ta mera edukativnog karaktera i što pruža mogućnost da se s građanima priča o sivoj ekonomiji.
„Siva ekonomija je dosadna za građane, ta igra nam je omogućila da već pet meseci razgovaramo s građanima, da shvate da, kada uzmu račun, 20 odsto onoga što su platili za robu ili uslugu ide nazad njima, kroz državni budžet“, istakla je Ana Brnabić.
Ona je dodala da je, kada je u pitanju rad na crno, po podacima Inspektorata za rad, ukupan broj radnika na crno 2015. i 2016. godine bio 34.047, a nakon sprovedenog nadzora, broj radnika koji je prešao u legalne tokove je 27.683, što je poboljšanje od 81,3 odsto.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da pre svega poziva privrednike i preduzetnike da Komori prijave ako znaju da imaju nelojalnu konkurenciju, ako neko pored njih proizvodi, a ne plaća porez i ne prijavljuje radnike, jer je „tako lakše da direktno komuniciramo s Vladom i budemo tampon-zona”.
LJ. Malešević