Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Branioci po službenoj dužnosti: ADVOKATA BIRA KOL CENTAR

04.09.2023. 11:43 11:47
Piše:
Foto: privatna arhiva

U više situacija zakon predviđa angažovanje advokata po službenoj dužnosti, a najčešće u praksi kada je okrivljeni u pritvoru, jer onda mora da ima branioca, zatim, kada je za delo zaprećena kazna zatvora osam godina i više, te ukoliko se radi o maloletnom učiniocu krivičnog dela.

Postoje naravno i druge situacije, kada se nekom sudi u odsustvu, kada je okrivljeni gluv, nem ili slep ..., ali to su ređi slučajevi.

Branioca po službenoj dužnosti postavlja organ postupka, što znači da ukoliko se sprovodi istraga, tada je reč o tužilaštvu, pošto se po Zakonu o krivičnom postupka ona sprovodi od tog organa, odnosno mi imamo takozvanu tužilačku istragu, pa tužilac postavlja branioca po službenoj dužnosti.

-  Odabir ovih advokata ide prema redosledu, advokatska komora ima spisak advokata koji su se prijavili za branioce po službenoj dužnosti. Na tom spisku se nalazi najveći broj advokata koji taj posao obavljaju. Tada, onaj ko poziva branioca po služenoj dužnosti poziva Kol centar Advokatske komore Srbije i po softveru, koji postoji, prvi sledeći advokat se postavlja za branioca - kaže za „Dnevnik” predsednik Advokatske komore Vojvodine (AKV) Vladimir Beljanski. - Njega operater poziva i pita ga da li može da se prihvati ovake obaveze, ali u tom trenutku pozvani advokat ne zna ko je potencijalni klijent i ne zna o kojem se krivičnom delu radi i može samo da odgovori da li može da prihvati obavezu ili ne. Ukoliko se pozvani kolega ne javi na telefon dva puta za redom, Kol centar njega preskače i ide do sledećeg advokata na pomenutom spisku.

Prema rečima Beljanskog, takav sistem je onemogućio brojne koruptivne radnje, koje su ranije postojale, odnosno nameštanja odbrane po službenoj dužnosti. Važno je napomenuti da su ovakve odbrane inicijalno besplatne za okrivljenog, ali da advokati od toga ipak zarađuju polovinu od onoga što bi zaradili inače u redovnoj odbrani, ako bi ih neko angažovao po advokatskoj tarifi.

Teoretski su i dalje moguća angažovanja „preko veze”  ali bi tako nešto predstavljalo možda čak i krivično delo od strane tužioca koji bi postavljao branioca mimo spiska.

- Pre uvođenja Kol centra pre oko pet godina bilo je ovo gotovo nemoguće kontrolisati, proveravati poštovanje procedure, ali sada ako komora utvrdi da tužilaštvo ili drugi organi komora podnosi prijave nadležnima da se tak nešto sankcioniše. Bilo je takvih prijava, te situacija da je apelacioni tužilac reagovao i možda izrekao neke disciplinke sankcije - objašnjava predsednik Advokatske komore Vojvodine advokat Vladimir Beljanski.

Na naše pitanje da li ima veze kada parničar uđe u „krivicu”, naš sagovornik navodi da je obaveza Advokatske komore da se stara da advokati koji se nalaze na spisku branilaca po službenoj dužnosti, budu branioci za koje se može pretpostaviti da mogu pružiti delotvornu odbranu, znači trebalo bi da budu kvalifikvani, da imaju stručna znanja i veštine iz oblasti krivičnog prava.

- Da bi neko postao advokat, mora da završi pravni fakultet, odnosno da bude diplomirani pravnik, da obavi stažiranje, da bude pripravnik i nakon toga mora da položi pravosudni, pa i advokatski ispit, a u okviru toga se naravno polažu propisi iz krivičnog prava. Ali, moguće je da se u praksi postavi za branioca po službenoj dužnosti u krivičnom postupku u veoma teškom krivičnom delu, na primer teškom ubistvu ili komplikovanim delima iz privrednog kriminala, onaj ko se retko bavi krivičnim pravom, već, recimo ugovoriima o prometima nepokretnosti. Stoga je moje mišljenja da bi advokatske komore trebale da kroz svoje akademije, koje inače već postoje, da se dodatno angažuju na obukama advokata po službenoj dužnosti, da bi se uverili da bi te odbrane mogle biti delitvorne - navodi naš sagovornik

On na kraju napominje da advokati trenutno  rado ulaze u navedene odbrane zbog toga što platežna moć klijenta nije visoka, pa stoga odbrana po službenoj dužnosti brojnim advokatima predstavlja značajan izvor prihoda.

- Odazivaju se po pozivu, iako isplata ne ide odmah po onome što su uradili kao što su na primer pristupi saslušanjima u istrazi, pa će advokat podneti troškovnik tek kad se postupak završi, te će se na isplatu čekati još nekoliko meseci - predočava Beljanski.

Inače, branilac po službenoj dužnosti se postavlja  u trenutku kad je ispunjen uslov koji Zakon o krivičnom postupku propisuje za postavljanje branioca s početka teksta  i taj advokat postaje branilac do kraja krivičnog postupka. Okrivljeni u ovakvim sitacijama ne može da odbije branioca po služenoj dužnosti sa spiska i da ga menja, već mora da ga prihvati. Ovakav branilac se može razrešiti ukoliko ne izvršava svoje obaveze koje bi morao da obavlja prema zakonu.  

M. Vujačić

Piše:
Pošaljite komentar
Branioci po službenoj dužnosti više neće raditi “preko veze”

Branioci po službenoj dužnosti više neće raditi “preko veze”

08.07.2018. 11:47 11:52