Браниоци по службеној дужности: АДВОКАТА БИРА КОЛ ЦЕНТАР

Постоје наравно и друге ситуације, када се неком суди у одсуству, када је окривљени глув, нем или слеп ..., али то су ређи случајеви.

Браниоца по службеној дужности поставља орган поступка, што значи да уколико се спроводи истрага, тада је реч о тужилаштву, пошто се по Закону о кривичном поступка она спроводи од тог органа, односно ми имамо такозвану тужилачку истрагу, па тужилац поставља браниоца по службеној дужности.

-  Одабир ових адвоката иде према редоследу, адвокатска комора има списак адвоката који су се пријавили за браниоце по службеној дужности. На том списку се налази највећи број адвоката који тај посао обављају. Тада, онај ко позива браниоца по служеној дужности позива Кол центар Адвокатске коморе Србије и по софтверу, који постоји, први следећи адвокат се поставља за браниоца - каже за „Дневник” председник Адвокатске коморе Војводине (АКВ) Владимир Бељански. - Њега оператер позива и пита га да ли може да се прихвати оваке обавезе, али у том тренутку позвани адвокат не зна ко је потенцијални клијент и не зна о којем се кривичном делу ради и може само да одговори да ли може да прихвати обавезу или не. Уколико се позвани колега не јави на телефон два пута за редом, Кол центар њега прескаче и иде до следећег адвоката на поменутом списку.

Према речима Бељанског, такав систем је онемогућио бројне коруптивне радње, које су раније постојале, односно намештања одбране по службеној дужности. Важно је напоменути да су овакве одбране иницијално бесплатне за окривљеног, али да адвокати од тога ипак зарађују половину од онога што би зарадили иначе у редовној одбрани, ако би их неко ангажовао по адвокатској тарифи.

Теоретски су и даље могућа ангажовања „преко везе”  али би тако нешто представљало можда чак и кривично дело од стране тужиоца који би постављао браниоца мимо списка.

- Пре увођења Кол центра пре око пет година било је ово готово немогуће контролисати, проверавати поштовање процедуре, али сада ако комора утврди да тужилаштво или други органи комора подноси пријаве надлежнима да се так нешто санкционише. Било је таквих пријава, те ситуација да је апелациони тужилац реаговао и можда изрекао неке дисциплинке санкције - објашњава председник Адвокатске коморе Војводине адвокат Владимир Бељански.

На наше питање да ли има везе када парничар уђе у „кривицу”, наш саговорник наводи да је обавеза Адвокатске коморе да се стара да адвокати који се налазе на списку бранилаца по службеној дужности, буду браниоци за које се може претпоставити да могу пружити делотворну одбрану, значи требало би да буду квалификвани, да имају стручна знања и вештине из области кривичног права.

- Да би неко постао адвокат, мора да заврши правни факултет, односно да буде дипломирани правник, да обави стажирање, да буде приправник и након тога мора да положи правосудни, па и адвокатски испит, а у оквиру тога се наравно полажу прописи из кривичног права. Али, могуће је да се у пракси постави за браниоца по службеној дужности у кривичном поступку у веома тешком кривичном делу, на пример тешком убиству или компликованим делима из привредног криминала, онај ко се ретко бави кривичним правом, већ, рецимо уговориима о прометима непокретности. Стога је моје мишљења да би адвокатске коморе требале да кроз своје академије, које иначе већ постоје, да се додатно ангажују на обукама адвоката по службеној дужности, да би се уверили да би те одбране могле бити делитворне - наводи наш саговорник

Он на крају напомиње да адвокати тренутно  радо улазе у наведене одбране због тога што платежна моћ клијента није висока, па стога одбрана по службеној дужности бројним адвокатима представља значајан извор прихода.

- Одазивају се по позиву, иако исплата не иде одмах по ономе што су урадили као што су на пример приступи саслушањима у истрази, па ће адвокат поднети трошковник тек кад се поступак заврши, те ће се на исплату чекати још неколико месеци - предочава Бељански.

Иначе, бранилац по службеној дужности се поставља  у тренутку кад је испуњен услов који Закон о кривичном поступку прописује за постављање браниоца с почетка текста  и тај адвокат постаје бранилац до краја кривичног поступка. Окривљени у оваквим ситацијама не може да одбије браниоца по служеној дужности са списка и да га мења, већ мора да га прихвати. Овакав бранилац се може разрешити уколико не извршава своје обавезе које би морао да обавља према закону.  

М. Вујачић