BOMBE POD AUTOMOBILIMA Sačekuša na daljinski upozorenje, nekad i presuda

Za sada nije poznato o kakvoj je eksplozivnoj napravi reč, ali su usled detonacije oštećeni džip i dva automobila kao i roletne na stambenim objektima.

Postavljanje ili bacanje eksplozivne naprave pod automobila nisu česte, ali se dešavaju. Po dostupnim podacima, jedna od poslednjih takvih akcija bila je u Beogradu septembra 2020. godine, kada je nepoznata osoba daljinski aktivirala bombu ispod džipa u pokretu u kojoj je poginuo Strahinja Stojanović.

Ovaj tridesetogodišnjak je stari znanac policije, imao je ozbiljan kriminalni dosije i više puta je privođen, hapšen i osuđivan zbog različitih teških krivičnih dela.

Prve analize podmetnutog eksploziva ukazivale su da je u likvidaciji Stojanovića, najverovatnije, korišćen plastični P500, poznatiji kao C-4. Na to ukazuju i ostaci džipa, jer se poslednjih godina u mafijaškim razračunavanjima na ulicama Beograda koristio ovaj eksploziv ili trotil.

- Da je postavljen jači eksploziv, razaranje samog vozila bi bilo daleko veće, a saputnici sigurno ne bi preživeli. U ovom slučaju „paklena naprava” je postavljena direktno ispod sedišta vozača, a aktivirana je daljinski - naveo je izvor iz istrage.

Na sličan način „u vazduh” je dignut i Siniša Milić Boske, glavni operativac klana Luke Bojovića i Filipa Koraća. On je ubijen u junu 2018. na semaforu na Autokomandi, u Beogradu. Tada je korišćen C-4, a aktiviran je pozivom s mobilnog telefona.

Bomba ispod sedišta vozača i relativno kontrolisana eksplozija, koja ne ubija prolaznike već samo metu, postala je popularan vid likvidacije u mafijaškim krugovima. Izvršioci na taj način izbegavaju da „prljaju ruke”, jer žrtvu likvidiraju s bezbedne udaljenosti.

Većina podmetanja eksplozija pod automobile u Srbiji, poznato je, delo je minera koji su svoj „zanat” izučili tokom služenja vojnoj roka, ali i u ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Svaki vojnik koji je tokom obuke imao prilike da vidi kompletiranje sporogorećeg štapina vrlo lako može da od tog upaljača i parčeta eksploziva sačini napravu koja može da ubije, rani žrtvu ili napravi materijalnu štetu.

Po ranijim informacijama iz MUP-a, u Srbiji živi oko 10.000 stručnjaka za eksploziv, od kojih su 2.000-3.000 bivši policajci, ili pripadnici vojnih i paravojnih formacija. To, naravno, nije nepoznato ovdašnjim mafijaškim krugovima koji traže bombaške usluge.

Stručnjaci smatraju da se pod automobile najčešće postavlja plastični eksploziv C4. On je jedan od najjčih eksploziva u svetu. Samo četiri zemlje na planeti proizvodile su plastični eksploziv, ali je C4, koji se proizvodio u vojnoj fabrici u Beranima sve do 1991. godine i početka građanskog rata, bio među najboljima. Mada se od tada ne proizvodi, ima ga u vojnim magacinima i na crnom tržištu.

Beranski plastični eksploziv je elastičan, lepljiv, može se obaviti oko tela, staviti u cipelu, kapu, torbu, a da ga niko ne primeti i ne registruje. Ima veliku razornu moć, predočavaju stručnjaci.

Kao posledica ratova u bivšoj Jugoslaviji, „bombašima” su na raspolaganju bile i druge vrste plastičnih eksploziva, poput semteksa (u žargonu „čeh”), PEP-a 500, te nekih starijih poput M5-A1, P-20, P-64 i NP-65. U kriminalnim krugovima „pentrit” se koristi za napade na blindirane automobile, a samo 250 grama je potrebno da se takvo vozilo razori.

Za prvi uspešan napad podmetanjem eksploziva u automobil uzima se ubistvo Rade Međeda, vlasnika tada najvećih kockarnica u Srbiji. Bomba u njegovom džipu aktivirana je 1994. daljinskim upravljačem, uzetim s dečjeg automobila-igračke dok se Međed uključivao u promet u Ulici kneza Miloša u Beogradu. Počinioci nikad nisu otkriveni.

Međutim, samo miniranje nečijih kola je visokorizičan posao. U jesen 2002., dok je postavljao bombu ispod audija A6 u centru Beograda, u nenadanoj eksploziji, poginuo je Ivan Kontić iz Budve. Na sličan način, u glavnom gradu, stradao je u oktobru 2009. i Strahinja Rašeta, podmećući eksploziv pod džip svog ortaka...

- Postavljanje bombi ispod automobila je način obračunavanja crnogorske i albanske mafije, pa je izvesno da krivce treba tražiti prvo u tim krugovima. Bosanski i srpski kriminalci najčešće koriste vatreno oružije za likvidaciju i to iz automobila u pokretu. Naravno, uvek ima izuzetaka - ocenjuju kriminolozi.

Poslednjih godina relativno su se proredila ubistva u organizovanom kriminalu, pa i ona vezana za automobile. Razloga je više, a među njima nije zanemarljiv ni bolji rad policije i pravosudnih organa. Međutim, to nipošto ne znači da će sačekuše potpuno nestati. Kao što se organizovani kriminal u suštini ne može potpuno iskoreniti, tako će i obračuni unutar raznih klanova ostati njegov sastavni deo. U tom kontekstu korištenje automobila i dalje će sobom nositi ogroman rizik. Na ovaj ili onaj način, po ovom ili onom metodu.

M. Bozokin