Blage kazne optuženima za trgovinu „belim robljem”

Od ovog broja  78 odsto se teretilo za izvršenje krivičnog dela trgovine ljudima, 11 odsto za trgovinu maloletnim licima radi usvojenja i osam procenata za posredovanje u vršenju prostitucije.

Kada je reč o trajanju prvostepenih postupaka, ni lane nije došlo do značajnog poboljšanja u odnosu na prethodne godine. Tako je u 2016. godini 30 odsto postupaka trajalo duže od tri godine. Procenat postupaka koji je trajao do godinu dana uvećan je u odnosu na 2015. godinu i iznosi 40 odsto (2015. bio je 26 odsto).

Iako taj podatak ukazuje na izvesno ubrzanje postupaka, i dalje se može konstatovati izostanak poboljšanja efikasnosti koje je uočeno tokom 2014. godine, kada je taj procenat iznosio čak 60 odsto, ukazuje se u analizi pravosudne prakse za 2016. godinu koju je prezentovalo udruženje “Astra”.  Dužina trajanja prvostepenih postupaka analizirana je u odnosu na period od podizanja optužnice do donošenja prvostepene presude.

Po navedenom kriterijumu, maksimalno trajanje sudskog postupka je pet godina i devet meseci, dok je najkraći postupak trajao dva meseca, a prosečno trajanje postupka je dve godine i četiri meseca, pa se ti  podaci ne razlikuju bitno u odnosu na 2015. godinu, osim što je maksimalno trajanje postupka devet meseci duže.

Primetno je da se najveći procenat suđenja, čak 61 odsto slučajeva, ne održava zbog odsustva okrivljenog ili branilaca.

Sudski postupci praćeni tokom 2016. godine, kao i 2015, nisu obuhvatili nijedan koji se odnosi na ostvarivanje naknade štete u parničnom postupku, koji oštećeno lice pokreće nakon okončanog krivičnog postupka u kojem je upućeno na parnicu. Činjenica da se žrtve krivičnog dela trgovine ljudima upućuju na ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva u parničnom postupku te da se o tom zahtevu, uprkos zakonskim mogućnostima, nikada ne odlučuje u krivičnom postupku, predstavlja dodatnu prepreku za ostvarivanje prava žrtava tog krivičnog dela u punom obimu.

Žrtve u drugom planu

Rezultati analize pravosudne prakse za 2016. godinu ukazuju na to da  i dalje izostaje pristup pravosudnih organa koji bi bio orijentisan i na prava žrtve, umesto tretiranja oštećenog u sudskom postupku isključivo kao „izvora” informacija, odnosno podataka o krivičnom delu. Uprkos izvesnom napretku i sprovedenim edukacijama i dalje postoji nerazumevanje osetljivog položaja žrtava trgovine ljudima, što zajedno s blagom kaznenom politikom i nemogućnošću žrtava da ostvare kompenzaciju za učinjene povrede, dovodi u pitanje stepen ostvarivanja njihovih prava.

Zaštita privatnosti žrtve, pravo na pomoć, odnosno savetovanje i informisanje i sigurnost žrtve, i dalje su daleko od prioriteta u sudskom postupku, konstutatuje se u analizi. Podaci o oštećenim licima, koja su u najvećem broju izložena seksualnoj eksploataciji, i dalje se koriste u postupku, a javnost je bila isključena u zanemarljivom broju slučajeva. Pravo žrtve na informisanje o pravima, kao i na pravnu pomoć, i dalje je u velikoj meri uslovljeno angažovanjem, odnosno kapacitetima nevladinih organizacija,  kao što je ASTRA, te aktivnostima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Očigledno je da, kao i u presudama koje su analizirane prethodnih godina, u većini slučajeva preovlađuje praksa da se žrtve trgovine ljudima saslušavaju na javnim pretresima u prisustvu okrivljenih, uprkos postojanju odgovarajućeg zakonskog okvira koji pruža osnov da se sekundarna viktimizacija žrtava izbegne ili makar svede na najmanju moguću meru. Analiza prvostepenih presuda ukazuje na to da je od ukupnog broja od 34 oštećena lica, samo šest dobilo status posebno osetljivog svedoka.

Podaci koji su dostupni iz osuđujućih presuda ukazuju na to da značajan broj žrtava  i dalje čine lica maloletna u vreme izvršenja dela (trećina oštećenih, ili 11 lica), kao i da u pogledu krivičnog dela trgovina ljudima i dalje preovlađuje seksualna eksploatacija (prostitucija ili druga vrsta seksualne eksploatacije), koja je utvrđena u 19 slučajeva.

Upoređivanjem podataka o kaznenoj politici s podacima iz prethodnih godina, može se zaključiti da se nastavlja trend smanjivanja udela izrečenih kazni zatvora u trajanju dužem od pet godina pa je procenat tih kazni u 2016. godini isti kao i 2015. i iznosi 11 odsto, dok je u 2014. iznosio 14 procenta, a u 2013. – 27 odsto.

Podaci iz analiziranih presuda za 2016. godinu koji ukazuju na to da se u najvećem broju slučajeva izriču kazne zatvora od tri do pet godina (84 odsto slučajeva), od čega kazna zatvora u od tri do četiri godine čak u 63 odsto slučajeva, ukazuju na neprimereno blagu kaznenu politiku koja se ne menja poslednjih godina. To je posebno zabrinjavanjuće, imajući u vidu da je minimalna kazna za trgovinu ljudima tri godine zatvora, a kada je žrtva maloletna, pet godina.

Kao i prethodnih godina, ni u jednom krivičnom postupku koji je rezultirao presudom u 2016. godini sud nije odlučivao o imovinsko-pravnom zahtevu žrtve. Takođe, nijedna presuda kojom se žrtvi dosuđuje naknada štete nije doneta ni u parničnom postupku.

D. Nikolić