Bejatović: Sudski postupci još uvek dugi

Kao što je poznato, to poglavlje odnosi se na reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije i zaštitu ljudskih prava i jedno je od najbitnijih za izgradnju efikasne i stabilne pravne države. Po mišljenju mnogih, EU je to poglavlje s pravom stavila u fokus pregovaračkog procesa jer se njime tretiraju pitanja koja su građanima najvažnija.

Poglavlje 23 se, po pravilu, otvara prvo, a zatvara poslednje. Međutim, nezavisno od toga, Srbija svoj pravni sistem treba da usaglasi sa zahtevima tog poglavlja jer je to način da njen pravni sistem bude na nivou savremenih pravnih sistema – i po normama, ali i po praksi. Stoga se i postavlja pitanje da li su preduzete sve mere i koliko je učinjeno od aprila 2016, kada je Vlada Srbije usvojila konačan tekst Akcionog plana za poglavlje 23, do ovih dana.

Predsednik Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu i profesor krivičnoprocesnog prava dr Stanko Bejatović potvrđuje za „Dnevnik” da su reformski procesi i poglavlje 23 upravo tema predstojeđeg septembarskog skupa krivičara Srbije na Zlatiboru.

„Ovogodišnje savetovanje je nastavak rasprave o implementaciji standarda poglavlja 23 u pravni sistem Republike Srbije koje smo otvorili pre godinu“, ističe profesor Bejatović.

„U toj raspravi bili smo jedinstveni u stavu da sve standarde poglavlja 23 treba da implementiramo u naš pravni sistem i da ih kao takve i primenjujemo. To ne samo zato što je to uslov za zatvaranje otvrenog poglavlja 23 već pre svega zbog toga što je to i uslov da država Srbija bude ono što i zaslužuje – moderna pravno uređena država. To je u interesu svih njenih građana i neovisno od toga kada ćemo i da li ćemo i formalno postati ono što suštinski i jesmo – deo zajednice koja se zove Evropska unija.“

Naš sagovornik smatra da iole ozbiljna analiza istorije krivičnog zakonodavstva Srbije pokazuje da je ono uvek, kada je rađeno po uzoru na zakonodavstva koja su u datom vremenu predstavljala ono što danas predstavljaju standardi poglavlja 23, po kvalitetu svog sadržaja pripadalo samom vrhu evropskih krivičnih zakonodavstava. Kao takvo, predstavljalo je i uzor za nemali broj drugih zemalja. Imajući u vidu značaj neophodnosti usaglašavanja našeg krivičnog zakonodavstva sa standardima EU u toj oblasti, krivičari bi trebalo da daju odgovor na pitanje – da li smo u godini koja je prethodila uradili sve ono što je bilo planirano Akcionim planom za poglavlje 23.

„Moje je mišljenje – a to potvrđuju i referati pripremljeni za ovaj skup koje sam imao zadovoljstvo i privilegiju da prvi pročitam – da je urađeno dosta, ali i ne sve planirano. Naravno, prisutna je razlika u pojedinim potpoglavljima. Kada je reč o potpoglavlju koje se tiče pravosuđa, postignuto je dosta na polju jačanja nezavisnosti pravosuđa, ali kada je u pitanju efikasnost krivičnog pravosuđa, izuzimajući krivične slučajeve koji se rešavaju primenom pojednostavljenih formi postupanja, primenom načela oportuniteta i sporazuma o priznanju krivičnog dela gde imamo svakim danom sve bolje rezultate, kod klasičnih krivičnih postupaka to još uvek  nije slučaj. I pored svih mera koje po tom pitanju preduzima Vrhovni kasacioni sud, imamo nemali broj primera da krivični postupci traju izuzetno dugo, da se, na primer, glavni pretresi odlažu i na duže i pored toga što Zakonik o krivičnom postupku govori o neprekidnosti toka glavnog pretresa. Jednom rečju, postoji još uvek niz otvorenih pitanja na  usaglašavanju pravnog sistema Republike Srbije sa standradima Poglavlja 23“, tvrdi Bejatović.

Za savetovanje krivičara na Zlatiboru od 21. do 23. septembra pripremljeno je oko 40 izuzetno kvalitetnih referata, čiji su autori iz Srbije, ali i iz inostranstva. Prijavljeno je i više od 300 učesnika za taj skup.    

V. Savić