ALTERNATIVNE SANKCIJE U Novom Sadu kućni pritvor za 60 okrivljenih

Kućni zatvor i sudska mera zabrane napuštanja stana – kao kućni pritvor, dva su različita pravna instituta, koji se u javnosti često mešaju i poistovećuju. Neko ko čeka prvostepenu ili pravosnažnu presudu pod merom zabrane napuštanja stana nije zapravo osuđen, nego je tim statusom obezbeđeno njegovo prisustvo za vreme trajanja krivičnog postupka, dakle u vremenu pre donošenja presude kojom se izriče kazna, što je jedna od preporuka Saveta Evrope.

Kućni pritvor se najčešće određuje kao mera blaža od klasičnog pritvora, na početku krivičnog postupka ili nakon ukidanja pritvora i predviđeno je da bude s elektronskim nadzorom – nanogicom – uz pomoć koje se prati kretanje okrivljenog, ili bez njega.

Tu meru naši sudovi sve više koriste jer su nas poslednjih godina u više navrata međunarodne institucije kritikovale zbog predugog trajanja pritvora.

Po odluci suda, kućni pritvor može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje kazne u zatvor, a sud je dužan da na svaka tri meseca proverava da li i dalje važe razlozi zbog kojih je određen.

Kućni zatvor, za razliku od pritvora, vrsta je sankcije koja se izriče sudskom presudom. To je kazna koju, po odluci suda, osuđeni može izdržavati na prijavljenoj adresi, odnosno u svom stanu ili kući. Po Zakonu o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, kućni zatvor može predstavljati zamenu za kaznu „klasičnog zatvora”, i to kada sud dozvoli okrivljenom da kaznu, do jedne godine zatvora, izdržava u prostorijama u kojima stanuje.

Broj zahteva za izdržavanje kazne zatvora u kućnim uslovima uz elektronski nadzor je u porastu, ali sudije te zahteve često odbijaju jer osuđeni ne ispunjavaju sve uslove. Naravno da vinovniku porodičnog nasilja sud neće odrediti kućnu robiju. U slučaju nepoštovanja zabrane, odnosno ako okrivljeni ili osuđeni samovoljno napusti prostorije u kojima živi – jednom duže od šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova, sud mu ukida takav način odsluženja i određuje klasičan zatvor ili klasičan pritvor.

Za postavljanje odašiljača, neophodno je da kuća ima fiksni telefon i struju, na koje se povezuje crna kutija preko koje signal s nanogice ide ka operativnom centru. Opseg dozvoljen za kretanje zavisi od veličine stana u kojem odseda osuđenik. U prednosti su oni koji imaju kuću i dvorište spram onih koji robijaju u jednosobnom stanu. Ako dođe do kraćeg nestanka struje ili privremenog isključenja telefona, aparat sve memoriše, pa se po njihovom povratku podaci sabiraju i vidi se ako je osuđena osoba napuštala stan. Osim toga, i sama baza ima bateriju koja traje 48 sati bez punjenja. U centar za praćenje stižu poruke o svim promenama, od ulaska u nedozvoljenu zonu, pa do poruka tipa „oštećenje kaiša” i „odsustvo tela”, što je signal da je pokušano skidanje nanogice.

Nakon poslednjih izmena Zakona o vanzavodskih merama i sankcijama, usvojenim novembra prošle godine, prvi put je jasno precizirano u kojem periodu i u kojem intervalu lica u kućnom pritvoru mogu izlaziti van kuće u šetnju.

Sud nije svakom dozvoljavao da ide u šetnju kad je u kućnom pritvoru. To se moralo rešavati čak i žalbama advokata. Najnovijim izmenama zakona krajem prethodne godine regulisano je i to pitanje, odnosno precizirane su odredbe iz kojih se vidi da takvim pritvorenicima mora da se omogući šetnja.  

Inače, u ovom trenutku na području novosadskog Višeg suda aktivno je oko 60 predmeta kućnog pritvora. O razlici između kućnog pritvora i kućnog zatvora, što javnost često poistovećuje, bilo je nedavno reči na tribini u Amfiteatru Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.

Novosadski advokat Petar Cvetković, koji je i predsednik Komisije Advokatske komore Vojvodine za kazneno pravo, kroz praktične primere povezao je nauku i praksu i proletos na tribini prezentovao na koji način se uspeva efikasno izdejstvovati kućni pritvor, odnosno njime zameniti klasični boravak u pritvorskoj jedinici, iza rešetaka.

On napominje da mera zabrane napuštanja stana može biti određena s elektronskim nadzorom ili bez njega. Objasnio je da se, kada se postavi uređaj, kontrola obavlja putem računara i inforamacije sistemski dolaze poverenicima. U slučaju da nema elektronskog nadzora, poverenici kontrolišu lica pozivima telefonom i nenajavljenim posetama.

– Iskustva su pozitivna kada je reč o komunikaciji s povereničkom službom nadležnom za teritoriju Višeg suda u Novom Sadu – ukazao je Cvetković. – Osobe koje služe kaznu u kućnim uslovima mogu odlaziti uz dozvolu na posao, dok lica u kućnom pritvoru, odnosno pod merom zabrane napuštanja stana, imaju pravo na boravak van prostorije najviše jedan čas u toku dana.

M. Bozokin

M. Vujačić