АЛТЕРНАТИВНЕ САНКЦИЈЕ У Новом Саду кућни притвор за 60 окривљених

Кућни затвор и судска мера забране напуштања стана – као кућни притвор, два су различита правна института, који се у јавности често мешају и поистовећују. Неко ко чека првостепену или правоснажну пресуду под мером забране напуштања стана није заправо осуђен, него је тим статусом обезбеђено његово присуство за време трајања кривичног поступка, дакле у времену пре доношења пресуде којом се изриче казна, што је једна од препорука Савета Европе.

Кућни притвор се најчешће одређује као мера блажа од класичног притвора, на почетку кривичног поступка или након укидања притвора и предвиђено је да буде с електронским надзором – наногицом – уз помоћ које се прати кретање окривљеног, или без њега.

Ту меру наши судови све више користе јер су нас последњих година у више наврата међународне институције критиковале због предугог трајања притвора.

По одлуци суда, кућни притвор може трајати до упућивања окривљеног на издржавање казне у затвор, а суд је дужан да на свака три месеца проверава да ли и даље важе разлози због којих је одређен.

Кућни затвор, за разлику од притвора, врста је санкције која се изриче судском пресудом. То је казна коју, по одлуци суда, осуђени може издржавати на пријављеној адреси, односно у свом стану или кући. По Закону о извршењу ванзаводских санкција и мера, кућни затвор може представљати замену за казну „класичног затвора”, и то када суд дозволи окривљеном да казну, до једне године затвора, издржава у просторијама у којима станује.

Број захтева за издржавање казне затвора у кућним условима уз електронски надзор је у порасту, али судије те захтеве често одбијају јер осуђени не испуњавају све услове. Наравно да виновнику породичног насиља суд неће одредити кућну робију. У случају непоштовања забране, односно ако окривљени или осуђени самовољно напусти просторије у којима живи – једном дуже од шест часова или два пута у трајању до шест часова, суд му укида такав начин одслужења и одређује класичан затвор или класичан притвор.

За постављање одашиљача, неопходно је да кућа има фиксни телефон и струју, на које се повезује црна кутија преко које сигнал с наногице иде ка оперативном центру. Опсег дозвољен за кретање зависи од величине стана у којем одседа осуђеник. У предности су они који имају кућу и двориште спрам оних који робијају у једнособном стану. Ако дође до краћег нестанка струје или привременог искључења телефона, апарат све меморише, па се по њиховом повратку подаци сабирају и види се ако је осуђена особа напуштала стан. Осим тога, и сама база има батерију која траје 48 сати без пуњења. У центар за праћење стижу поруке о свим променама, од уласка у недозвољену зону, па до порука типа „оштећење каиша” и „одсуство тела”, што је сигнал да је покушано скидање наногице.

Након последњих измена Закона о ванзаводских мерама и санкцијама, усвојеним новембра прошле године, први пут је јасно прецизирано у којем периоду и у којем интервалу лица у кућном притвору могу излазити ван куће у шетњу.

Суд није сваком дозвољавао да иде у шетњу кад је у кућном притвору. То се морало решавати чак и жалбама адвоката. Најновијим изменама закона крајем prеthodnе године регулисано је и то питање, односно прецизиране су одредбе из којих се види да таквим притвореницима мора да се омогући шетња.  

Иначе, у овом тренутку на подручју новосадског Вишег суда активно је око 60 предмета кућног притвора. О разлици између кућног притвора и кућног затвора, што јавност често поистовећује, било је недавно речи на трибини у Амфитеатру Правног факултета за привреду и правосуђе у Новом Саду.

Новосадски адвокат Петар Цветковић, који је и председник Комисије Адвокатске коморе Војводине за казнено право, кроз практичне примере повезао је науку и праксу и пролетос на трибини презентовао на који начин се успева ефикасно издејствовати кућни притвор, односно њиме заменити класични боравак у притворској јединици, иза решетака.

Он напомиње да мера забране напуштања стана може бити одређена с електронским надзором или без њега. Објаснио је да се, када се постави уређај, контрола обавља путем рачунара и инфорамације системски долазе повереницима. У случају да нема електронског надзора, повереници контролишу лица позивима телефоном и ненајављеним посетама.

– Искуства су позитивна када је реч о комуникацији с повереничком службом надлежном за територију Вишег суда у Новом Саду – указао је Цветковић. – Особе које служе казну у кућним условима могу одлазити уз дозволу на посао, док лица у кућном притвору, односно под мером забране напуштања стана, имају право на боравак ван просторије највише један час у току дана.

М. Бозокин

М. Вујачић