Zbog ekonomske krize u Srbiji 157.000 siromašnih više

 između 2005. i 2014. godine. Bez konkretne akcije, ta pojava može imati korozivne ekonomske i socijalne posledice, navodi se u izveštaju pod nazivom „Siromašniji od svojih roditelja?”, objavljenom na sajtu „Mekinsi instituta”.

U studiji se navodi da je većina ljudi koji su odrastali u razvijenim privredama posle Drugog svetskog rata pretpostavljala da će živeti bolje nego njihovi roditelji. Tokom većeg dela perioda, ta pretpostavka se pokazala tačnom. U proteklih 70 godina, osim kratkog prekida sedamdesetih, dinamičan globalni ekonomski rast i rast zapošljavanja osetila su sva domaćinstva kroz povećanje prihoda, i pre i posle poreza i obavljenih plaćanja. Od 1993. do 2005. godine svi su, izuzev dva odsto domaćinstsva u 25 razvijenih zemalja, registrovali realan rast prihoda.



Međutim, taj pretežno pozitivan dohodovni trend je završen, ističu istraživači, dodajući da između 2005. i 2014. godine realni prihodi u tim istim naprednim ekonomijama stagniraju ili su u padu kod 65 do 70 odsto domaćinstava, odnosno za više od 540 miliona ljudi. Studija je podrobnije analizirala primanja u šest država – Francuskoj, Italiji, Holandiji, Švedskoj, Britaniji i SAD, i po podacima, najveći procenat domaćinstava koja čitavu deceniju nisu dobila povećanje prihoda ima Italija – čak 97 odsto.



Naime, podaci italijanskog državnog statističkog zavoda pokazuju da je broj ljudi koji žive u „apsolutnom siromaštvu” u toj zemlji porastao prošle godine na 4,6 miliona, odnosno 7,6 odsto stanovništva, u odnosu na 6,8 procenata 2014. godine. U SAD povećanje prihoda u poslednjih deset godina nije registrovalo 81 odsto domaćinstava, u Velikoj Britaniji i Holandiji po 70 odsto, Francuskoj 63 procenta i u Švedskoj 20 odsto.



Po podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u Srbiji, ekonomska kriza od 2008. godine donela je povećanje broja siromašnih u našoj državi, a taj trend će se nastaviti sve dok rast privrede ne bude dovoljan da se plate svi „gresi” iz prošlosti i život iznad realnih mogućnosti. Tako je stopa siromaštva u 2008. godini bila 6,1 procenata, a 2014. je iznosila 8,9. Drugim rečima, na početku krize 2008. godine, u Srbiji je bilo 470.000 siromašnih, a u 2014. godini 627.000, i još oko 25 odsto onih koji su bili na liniji siromaštva. Stručnjaci koji su pravili bilten Tima objašnjavaju da je realativno brz ekonomski razvoj Srbije od 2000. do 2008. godine doneo smanjenje siromaštva, tako da je stopa do 2008. godine smanjena na 6,1 odsto. Ali, još te 2008. godine počinje ekonomska kriza te se životni standard stanovništva postepeno smanjuje.



Kao naličje takvog procesa povećava se stopa siromaštva tokom narednih godina pa je već nakon prve godine krize – 2009. ona iznosila 6,9 odsto, da bi 2010. godine bila čak 9,2 odsto. Godina 2011. donosi predah i stopa siromaštva pada na 6,8 odsto, ali je veliki podbačaj žetve u 2012. doneo povećanje stopa siromaštva na 8,8 odsto. Tokom 2013. i 2014. godine siromaštvo je ostalo nepromenjeno i kretalo se između 8,6 i 8,9 odsto. Ekonomska kriza doprinela je da se za pet godina, od 2008. do 2014, siromašnih bude 157.000 više.



LJ. Malešević

 

Dugovi iz prošlosti



Stručnjaci Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva ističu da je nepovoljno to što Srbija i dalje ne uspeva da izađe iz višegodišnje ekonomske stagnacije i da na toj osnovi dođe do smanjenja siromaštva. Štaviše, zbog zaostajanja lične potrošnje, delom zbog smanjenja plata u javnom sektoru i penzija, može se očekivati određeno povećanje siromaštva, čak i pored umerenog privrednog rasta. Jer, ističu, Srbija je dugo podsticala potrošnju i živela iznad svojih mogućnosti, što je dovelo do povećanja zaduženosti.