Због економске кризе у Србији 157.000 сиромашних више

 између 2005. и 2014. године. Без конкретне акције, та појава може имати корозивне економске и социјалне последице, наводи се у извештају под називом „Сиромашнији од својих родитеља?”, објављеном на сајту „Мекинси института”.

У студији се наводи да је већина људи који су одрастали у развијеним привредама после Другог светског рата претпостављала да ће живети боље него њихови родитељи. Током већег дела периода, та претпоставка се показала тачном. У протеклих 70 година, осим кратког прекида седамдесетих, динамичан глобални економски раст и раст запошљавања осетила су сва домаћинства кроз повећање прихода, и пре и после пореза и обављених плаћања. Од 1993. до 2005. године сви су, изузев два одсто домаћинстсва у 25 развијених земаља, регистровали реалан раст прихода.



Међутим, тај претежно позитиван доходовни тренд је завршен, истичу истраживачи, додајући да између 2005. и 2014. године реални приходи у тим истим напредним економијама стагнирају или су у паду код 65 до 70 одсто домаћинстава, односно за више од 540 милиона људи. Студија је подробније анализирала примања у шест држава – Француској, Италији, Холандији, Шведској, Британији и САД, и по подацима, највећи проценат домаћинстава која читаву деценију нису добила повећање прихода има Италија – чак 97 одсто.



Наиме, подаци италијанског државног статистичког завода показују да је број људи који живе у „апсолутном сиромаштву” у тој земљи порастао прошле године на 4,6 милиона, односно 7,6 одсто становништва, у односу на 6,8 процената 2014. године. У САД повећање прихода у последњих десет година није регистровало 81 одсто домаћинстава, у Великој Британији и Холандији по 70 одсто, Француској 63 процента и у Шведској 20 одсто.



По подацима Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва у Србији, економска криза од 2008. године донела је повећање броја сиромашних у нашој држави, а тај тренд ће се наставити све док раст привреде не буде довољан да се плате сви „греси” из прошлости и живот изнад реалних могућности. Тако је стопа сиромаштва у 2008. години била 6,1 процената, а 2014. је износила 8,9. Другим речима, на почетку кризе 2008. године, у Србији је било 470.000 сиромашних, а у 2014. години 627.000, и још око 25 одсто оних који су били на линији сиромаштва. Стручњаци који су правили билтен Тима објашњавају да је реалативно брз економски развој Србије од 2000. до 2008. године донео смањење сиромаштва, тако да је стопа до 2008. године смањена на 6,1 одсто. Али, још те 2008. године почиње економска криза те се животни стандард становништва постепено смањује.



Као наличје таквог процеса повећава се стопа сиромаштва током наредних година па је већ након прве године кризе – 2009. она износила 6,9 одсто, да би 2010. године била чак 9,2 одсто. Година 2011. доноси предах и стопа сиромаштва пада на 6,8 одсто, али је велики подбачај жетве у 2012. донео повећање стопа сиромаштва на 8,8 одсто. Током 2013. и 2014. године сиромаштво је остало непромењено и кретало се између 8,6 и 8,9 одсто. Економска криза допринела је да се за пет година, од 2008. до 2014, сиромашних буде 157.000 више.



Љ. Малешевић

 

Дугови из прошлости



Стручњаци Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва истичу да је неповољно то што Србија и даље не успева да изађе из вишегодишње економске стагнације и да на тој основи дође до смањења сиромаштва. Штавише, због заостајања личне потрошње, делом због смањења плата у јавном сектору и пензија, може се очекивати одређено повећање сиромаштва, чак и поред умереног привредног раста. Јер, истичу, Србија је дуго подстицала потрошњу и живела изнад својих могућности, што је довело до повећања задужености.