Zarada od svetskih filmadžija u krupnom planu

Džo Linč. Zbog ranijeg pozitivnog iskustva u snimanju filmova u Srbiji, američki reditelj nije imao dilemu o tome gde će snimiti novi, uz konstataciju da Srbija ima dobre filmske radnike, koji se po znanju mere sa svetskim, ali i atraktivne lokacije koje su stvorene za film. Uz to, razlog za dolazak u Srbiju bila mu je i nedavna odluka naše države po kojoj će dobiti finansijski podsticaj koji je nedavno uveden u kinematografiju, a koji davno postoji u drugim zemljama.

To što odavno postoji u mnogim zemljama, koje već godinama zgrću veliki novac zbog posebnih uslova za snimanje domaćih i stranih filmova, nedavno je uvedeno i u Srbiju. Naime, Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za podsticaje, kojima omogućava domaćim i stranim filmskim producentima koji snimaju u Srbiji da povrate 20 odsto od potrošenog novca koji su uplatili na ime poreza na dodatu vrednost.

Po objašnjenju direktora Filmskog centra Srbije Bobana Jevtića, podsticaji su zapravo oslobađanje od poreza.

– Znači, niko njemu ne daje novac, već ga samo oslobađa poreza koji bi trebalo da plati – rekao je Jevtić. – Ko sve može biti obuhvaćen? Može bilo koja domaća ili strana produkcija koja potroši više od 300.000 evra za film, za namenski film i seriju taj cenzus je najmanje 150.000 evra, a za dokumentarni film 50.000. Pri tom, nisu sve stavke oslobođene od poreza, nego samo one koje se potroše u Srbiji, koje su od početka do kraja u našoj državi.

Od tih podsticaja koje je država omogućila mnogi očekuju dobrobit. Tim pre što je pre nekoliko godina američka produkcija preseljena u Istočnu Evropu. Češka, Mađarska, Rumunija, Slovačka, Bugarska i Ukrajina su samo deo evropskih država koje duže od dve decenije dobro zarađuju od filmova jer su ih pretvorile u unosan državni posao. Njihov primer od pre nekoliko godina sledi i Hrvatska, u kojoj je 2012, uz primenu državnih podsticaja, snimljena šesta sezona iz serijala epske fantastike „Igra prestola”, a prošle godine započeto je snimanje nekoliko stranih filmova.

Prevedeno na ekonomsku računicu, to znači da na jednom dolaru subvencije država zaradi sedam do devet. Uz to, tim podsticajem filmskim producentima ne zarađuje samo državna kasa već i radnici iz Srbije jer će oni biti angažovani u stranim filmovima. Mada Srbija kasni nekoliko godina u uvođenju tih podsticaja, a izgubila je mnogo novca zbog toga, filmski radnici veruju da će u skoroj budućnosti, zbog jeftinijih snimanja filmova za domaće, ali i strane ekipe, to biti srpska stvarnost od koje će mnogi imati vajde. Tako direktorka kompanije „Njork in progreš” Anđelka Vlaisavljević veruje da postoji šansa da se u Srbiji snimi serija „Marko Polo”.

– Prva sezona je rađena u Maleziji, a druga u Mađarskoj, a sada dolaze kod nas – kaže Anđelka Vlaisavljević. – Taj deo koji je rađen u Mađarskoj imamo veliku šansu da dobijemo. To je serija gde deset epizoda košta 130 miliona dolara. Neka ostave 20-40 miliona ovde, to je vrlo mnogo para za neki Zlatibor, Taru, gde bi se to radilo.

LJ. Malešević

Godišnje smo gubili četrdesetak miliona evra

Samo u toku 2014. godine četiri strana filma su, umesto u Srbiji, snimljena u Rumuniji, i to samo zato što nije bilo podsticaja za strane produkcije. Srbija je izgubila milione samo zato što Zakon o kinematografiji, koji je usvojen još 2011. godine, a podrazumevao je povraćaj 20 odsto uloženog novca stranim producentima, nije bio primenjivan. Računalo se da je naša država na godišnjem nivou zbog nedostatka podsticaja za snimanje filmova gubila četrdesetak miliona evra.