Za šest godina 400.000 novozaposlenih
NOVI SAD: U Srbiji je broj novozaposlenih od 2010. do 2016. godine iznosio 400.000, što je u značajnoj meri doprinelo ukupnom povećanju broja zaposlenih u čitavom regionu Zapadnog Balkana, pokazuje izveštaj Svetske banke i Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Kako se navodi u juče objavljenom dokumentu, u regionu Zapadnog Balkana je između 2010. i 2016. zabeleženo povećanje broja zaposlenih od oko 300.000, što predstavlja ukupno povećanje zaposlenosti od oko šest odsto.
„To je dobra vest, ali je potrebno da se ta stopa povećanja zaposlenosti ubrza da bi se ostvario veći uticaj na veliku nezaposlenost i rasprostranjenu neaktivnost”, navodi se u zajedničkom izveštaju pod nazivom „Trendovi na tržištu rada u regionu Zapadnog Balkana 2017”.
Izradu tog izveštaja je omogućila prva baza podataka koja daje jednostavan pristup podacima o regionalnom tržištu rada za Zapadni Balkan, i koja pruža mogućnost da se izračunaju agregatni indikatori tržišta rada za šest zemalja regiona i da se uporede direktno međusobno, kao i s odabranim zemljama EU.
Direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Elen Goldstin je, povodom objavljivanja izveštaja, rekla da istaživači sada prvi put imaju mogućnost da analiziraju razvoj situacije na tržištu rada u svih šest zemalja Zapadnog Balkana na jednostavan i konzistentan način kroz novu bazu podataka.
“To će biti važno jer nastojimo da ubrzamo tempo otvaranja novih radnih mesta na području Zapadnog Balkana i da nadmašimo rast od šest procenata koji je uočen od globalne finansijske krize“, istakla je Elen Goldstin.
Nezaposlenost u regionu je smanjena, ali je i dalje na visokih 21 odsto, po oceni Svetske banke i Bečkog instituta.
Gotovo 40 procenata radno sposobnog stanovništva je neaktivno, što je znatno veća stopa nego u susednim članicama EU, pri čemu je ta neaktivnost naročito visoka kod žena i manje obrazovanih lica.
Nedavni oporavak zaposlenosti je, po izveštaju, neočekivano u korist starijih radnika, što se delimično objašnjava demografskim prilikama, budući da broj radnika u starosnoj dobi od 55 do 64 godine snažno raste u ukupnom broju zaposlenih.
Zaposlenost u toj kategoriji je porasla za više od 20 procenata u većini zemalja. Oporavak zapošljavanja je takođe zabeležen kod visokoobrazovane populacije, ali ne i kod nekvalifikovane radne snage i mladih s niskim stepenom obrazovanja, zbog čega je stopa nezaposlenosti među omladinom i dalje na izuzetno visokom nivou.
D. Urošević