Za letovanje keš jeftiniji, kartice sigurnije

krađe kartice, to ne znači automatski da je ukraden i novac.

Istovremeno, dodaju da i kartice treba mudro koristiti da njihovi vlasnici na kraju ne bi platili papren ceh zbog provizija, da bi izbegli dupla plaćanja kursnih razlika, ali i da bi stepen bezbednosti bio što veći.Podizanje novca na bankomatima u inostranstvu košta od jedan do tri odsto, ili minimalno tri do pet evra po transakciji. Za plaćanje u radnjama provizije su oko jedan odsto, ali nije redak slučaj da kod pojedinih kartica plaćate kombinaciju provizije u određenom procentu i fiksne naknade, recimo, dva odsto plus dva evra.



Neki od saveta bankara, s kojima je  Tanjug  kontaktirao, jeste da se štedi tako što će se podići određena suma na bankomatu jednom, ili bar manje puta dok je osoba u inostranstvu jer ako podiže po dvadesetak evra više puta, banka će svaki put računati proviziju.U Narodnoj banci Srbije ukazuju na to da svaki vid plaćanja nosi određene rizike, ali je platna kartica, zbog zaštitnih mera, za korisnika ipak bezbednija od gotovine, mada može biti nezgodnija opcija jer se dešava da, naročito u manjim turističkim mestima, ne može da se plati karticom jer nema POS terminala.



Prednost kartice u odnosu na gotovinu je i u tome što njen gubitak ne mora istovremeno da znači i gubitak novca, pod uslovom da vlasnik brzo reaguje. Banka, po Zakonu o platnim uslugama, ima obavezu da blokira karticu i na taj način eliminiše mogućnost njenog neovlašćenog korišćenja, rekli su  Tanjug u u NBS-u.



Visina provizije za korišćenje bankomata u inostranstvu, kako dodaju, razlikuje se zavisno od vrste kartice, iznosa koji se podiže, ali i same banke.

Ukoliko nema mogućnosti da se na prodajnom mestu plati karticom, te je opcija podizanje novca s bankomata, NBS savetuje građane da koriste debitnu karticu, budući da su provizije najčešće niže nego po osnovu korišćenja kreditne. Neke banke u inostranstvu ne naplaćuju proviziju za podizanje novca debitnom karticom ukoliko imaju takav ugovor s bankom izdavaocem u Srbiji. Česta je zabluda da banka u inostranstvu neće naplatiti proviziju za podizanje s bankomata iste bankarske grupacije kao banka izdavalac. Podizanje novca s bankomata bez provizije moguće je samo ako su banke međusobno regulisale to pitanje, kažu u NBS-u.

Građani koji koriste karticu koja zadužuje dinarski račun, po savetu centralne banke, morali bi da uzmu u obzir i troškove konverzije, što opet zavisi od vrste valute i banke.Troškova konverzije valuta neće biti ako korisnik poseduje devizni račun u istoj valuti, povezan s platnom karticom. Ako ipak plaća u valuti koja je različita od one na njegovom deviznom računu, trebalo bi da zna da će banka u tom slučaju uraditi duplu konverziju, navode u NBS-u, ilustrujući primerom da, ako je robu i usluge plaćao u dolarima, a devizni račun mu je u evrima, banka će prvo konvertovati dolare u dinare, a zatim još jednom dinare u evre.



D. V.

 

Dinar i rezervacija



Postupak plaćanja karticom vezanom za dinarski račun je takav da će banka, nakon konverzije, automatski rezervisati novac na dinarskom računu klijenta u odgovarajućoj dinarskoj protivvrednosti.

U NBS-u kažu da rezervisanje ne znači da je banka naplatila uslugu korišćenja kartice i zadužila račun, već samo da klijent nema dalju mogućnost raspolaganja tim novcem. To je, kažu, važno jer, ako je plaćano u trenutku kada se ne obavlja platni promet, uveče ili tokom vikenda, banka će kasnije zadužiti račun, i to za onaj iznos u dinarskoj protivvrednosti po kursu važećem na taj dan.

To znači i da, ako je u međuvremenu došlo do promene vrednosti dinara, s dinarskog računa može biti skinuta svota različita od ranije rezervisane, kažu u NBS-u.