Vujović: Veća ulaganja u očuvanje životne sredine

Ministarka je rekla za Tanjug, da nikada u potpunosti nije zadovoljna postignutim rezultatima, iako su tokom 2021. godine pokrenuti istorijski projekti na koje se čekalo 50 godina.

Ocenila je da je resorno ministarstvo sada odlučnije nego ikada da krene u realizaciju kapitalnih projekata, kako bi se životni standard građana Srbije podigao na viši nivo.

„Izuzetno je važno što imamo spremne projekte, imamo određena sredstva za to, buyet Ministarstva zaštite životne sredine je za 2022. godinu izuzetno veliki, tako da će se puno zelenih projekata realizovati“, najavila je Vujovićeva.

Takođe, pozvala je građane da budu strpljivi, jer je za realizaciju projekata za izgradnju reciklažnih centara i postrojenja za preradu voda potrebno dve do tri godine.

Istakla je da se angažovanje vlade na unapređenju života u Srbiji ogleda u izgrađenim autoputevima, školama i bolnicama, kao i u ispunjenim obećanjima, ali da će se u 2022. isto tako graditi zelena infrastruktura i ulagati u mehanizaciju za zelene kapitalne projekte.

Vujovićeva je navela da ministarstvo ove godine raspolaže sa 15,4 milijarde dinara za ekološke projekte. Takođe, za ovaj sektor obezbeđeno je i devet milijardi dinara kredita od Evropske banka za obnovu

i razvoj, Francuske razvojne agencije i Saveta Evrope.

Govoreći o čišćenju otpada, Vujovićeva je istakla važnost projekta kojim je u 2021. očišćeno 5.000 tona tzv. istorijskog otpada.

Objasnila je da je taj otpad nastao u fabrikama koje su u stečaju od 2000-ih godina i navela da je u nekim fabrikama bio skladišten po propisima, dok je negde bio rasut po postrojenjima, kao i su to otrovne materije štetne po zdravlje ljudi.

„Hoćemo da po prvi put u Srbiji temeljno uklonimo istorijski otpad i da postrojenja očistimo do nultog stanja. Mi smo u prethodnih nekoliko meseci preko 5.000 tona opsanog otpada skladištili i odneli iz fabrika“, kazala je ona.

U toku je čišćenje na nove tri lokacije, kazala je ministarka i najavila da će se nastaviti sa čišćenjem i u naredne dve godine prema spisku lokacija Bele knjige iz 20219. godine.

Navele je da su od istorijskog otpada očišćene Prva Petoletka, Hins u Novom Sadu, Svetlost Bujanovac, kao i fabrike u Nišu i Rakovici.

„Ovaj otpad je uticao na kvalitet i vazduha, i vode, i zemljišta i decenijama je narušavao zdravlje građana”, zaključila je Vujovićeva i poručila da je projekat uklanjanja istorijskog otpada jedan od prioriteta ministarstva.

Na pitanje da prokomentariše najvažnije i najveće projekate u 2021. godini, Vujovićeva je kazala da, kada je u pitanju ulaganje u životnu sredinu, nije važno koliko je projekat veliki i koliko vredi, već koliko je unapredio živote ljudi.

Kao najveći i najskuplji projekat u 2021. godini Vujović je izdvojila realizaciju projekta zamene kotlova toplane u Kragujevcu.

„Na gradskoj toplani u Kragujevcu su zamenjeni kotlovi koji će biti priključeni na gas i uskoro nas u sklopu tog projekta očekuje sanacija pepelišta“, kazala je Vujovićeva i dodala da je u planu da se očisti 40. hiljada tona pepela , koji narušava kvalitet života Kragujevčana.

Naglasila je da će deponija biti zatvorena, a da će se pepeo iskoristiti za gradnju puteva, te da će imati upotrebnu vrednost u skladu sa zakonima cirkularne ekonomije.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, je najavila da je u ovoj godini planirana i izgradnja reciklažnih regionalni centara u Srbiji, kako bi odlaganje otpada bilo održvo, a okolina manje zagađenja.

„Pre nekoliko dana potpisali smo ugovore za osam regionalnih centara, najmodernijim po svim standardima, a prva četiri će u martu biti na međunarodnim tenderima, kako bi se izabrali izvođači radova, pa pokrenula sama gradnja“, kazala je Vujovićeva.

Dodala je da su prva četiri regiona u kojima će biti izgađeni regionalni centri Valjevo, Sombor, Nova Varoš i Duboko Užice.

Unapređnju zaštiti životne sredine umnogome doprinosi, kazala Vujovićeva, i to što Srbija usklađuje zakonske okvire sa standardima i pravnim tekovinama EU.

Ovaj projekat, prema njenim rečima, vredan je 18 miliona evra i finasiran je iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i Frncuske razvojne agencije.

Aerozagađenje je aktuelna tema poslednjih godina, a Vujovićeva je, kada je ova tema u pitanju, rekla da je zagađenje vazduha znatno smanjeno zahvaljujući subvencijama ministarstva za zamenu kotlova i individualnih ložišta u Srbiji.

Dodala je da je izuzetno značajno da se ulaže u opštine kao što je Valjevo, Novi Pazar i Kosjerić, gde je nivo zagađenosti vazduha visok i gde je lokalnom stanovništvu dragocen svaki vid pomoći u ovom domenu.

„Zamenjeno je više od 800 kućnih ložišta u 2021. U preko 40 gradova su zamenjene kotlarice i u nekim gradovima imamo veće projekte, čitave gradske toplane u  kojim smo menjali kotlove kao Smederevo, Kragujevac, Novi Pazar, Valjevo i Kosjerić, dok su u preko 30 opština zamenjeni kotlovi u školama, ambulantama, domovima kultura i sprtskim salama“, navela je Vujovićeva.

Kako bi se kvalitet vazduha podigao na viši nivo, Vujovićeva  je dodala da ministarstvo radi i na pošumljavanju, te da je tokom prošle godine za sadnju šuma izdvojeno sto miliona dinara, što iznosi 150.000 stabala posađenih na 420 hektara.

Smanjenju zagađenja vazduha doprineo je i projekat subvencionisanja kupovine električnih vozila koje je, takođe, pokrenulo resorno mnistarstvo, kroz koji je pružena pomoć kompanijama i građanima da kupe više od 500 električnih i hibridnih automobila.

Kada su u pitanju projekti kojma su obuhvaćene vode Srbije, ministarka Vujović je rekla da je postavljeno 26 postrojenja za preradu otpadnih voda i da će osam regionalnih centara, u narednom periodu, unaprediti sitem prečišćavanja voda u zemlji.

Ministarka Vujović obećala je građanima da će se raditi na unapređenju kanalizacijonih mreža, kako bi postrojenja radila u punom kapacitetu, ali i da bi se pospešio život građana u nerazvijenim sredinama

Navela je i da tokom 2021. godine doneto sedam novih zakona, kao i mnogo uredbi i strategija, koje unapređuju ekološka pitanja u zemlji.

Ministarka je istakla je jedan od rezultata usklađenosti Srbije sa zakonskim okvirom EU novootvoreno poglavlje 27 i ocenila da se sve mere u Srbiji donose kako bi se životni standard i zaštita životne sredine podigli na viši nivo.