Vreme da se zamene stari preskupi stambeni krediti

Kredit se uzima samo kada se mora ili kada je povoljna prilika, a prilika je izgleda baš povoljna za uzimanje stambenih kredita jer su pale i cene kvadrata i kamate u banakama. Za podstanare, koji imaju siguran posao, sada je prava prilika da dođu do svog krova nad glavom. Kada to mogu građani to i koriste. Šta  kažu druge brojke?

Ove godine banke su odobrile 2.054 stambena zajma, a Nacionalna korporacija za osiguranje ovih kredita osigurala ih je 300 više nego lane iako još nije prošla ni polovina godine, a glavni razlog je pad kamata i cene kvadratnog metra stana. U vreme ekspanizije stambenih kredita u Srbiji, od 2006. do 2008. godine, u većim  gradovima u Vojvodini teško da je mogao da se kupi stan bez hiljadu evra po kvadratnom metru. Istovremeno kamate su bile od 4 do 6 odsto. Danas je cena kvadratnog metra ispod 1.000 evra pravilo, a kamate su oko tri odsto,  u proseku, pa zato oni koji imaju mogućnost da podignu stambeni kredit to i čine.

Građani koji su se zadužili u vreme velike ekspanzije ovih zajmova pitaju se gde su bili ti uslovi kada su oni kupovali stan. Ostaje im da se preračunaju i vide da li mogu seb da olakšaju otplatu i plus da uštede.

U vreme ekspanzije stambenih kredita mesečno ih je odobravano između 2.000 i 3.000. Danas u Srbiji ukupno ima 100.000 odobrenih zajmova, a  o refinansiranju bi moglo da razmišlja 73.000 dužnika. Ukupno 20.000 kredita je indeksirano u švajcarskim francima, a oni koji su se zadužili u švajcarcima najradije bi se prebacili u evro, pošto danas, zbog rasta franka, više duguju nego kada su kredit uzimali. Zato oni čekaju rešenje i nadaju se da će franak, kao što je iznenada počeo da raste tako početi i da pada. Među onima koji su podigli stambeni kredit je 17.000 zaduženih koji su uzeli zajam uz subvenciju države Njima je država dotirala zajam 20 odsto uz kamatu od 0,1 odsto. Oni imaju u ovom aranžmanu tačno predviđene uslove koje moraju da ispune pa prebacivanja u povoljniji kamatni aranžman nema.

Ipak, oni koji su se zadužili 2008. godine u svom aranžmanu imaju šanse da smanje svoja dugovanja. Naime, računica kaže da dužnici koji su 2008. godine uzeli kredit od 50.000 evra,  a na 360 meseci uz kamatu od 6,90 odsto imaju mesečnu ratu ratu od 329,60 evra. Do kraja otplate, odnosno do 2038. godine treba da banci plati na ime  kamate 42.270 dinara te će ceo iznos koji će isplatiti  biti 92.270 evra. Kada se danas pogleda stanje istog kredita ostatak duga je 44.591 evra.Ukoliko se refinansira na rok od 264 meseca ili 22 godine po stopi od 3,11 odsto kamatni trošak biće 17.030 evra. To znači da će se banci vratiti 61.621 evro, odnosno razlika iznosi 30.549. Prilikom ovog refinansiranja dodatni trošak biće nekoliko stotina evra, ali s obzirom da je ušteda daleko veća vredi se pomučiti.

D. Vujošević

Rast 0,6 odsto

Podaci Udruženja banaka i Kreditnog biroa govore da su od početka ove godine do sada stambeni krediti povećani 0,6 odsto, a ukupna suma zaduženja se zaustavila na 376,80 milijardi dinara. Činjenica da su se ovi zajmovi povećali za manje od jednog procenta nije baš  optimistično, ali su stope rasta kod drugih kredita još manje.