Vrede li državne nekretnine 350 milijardi dinara
Srbija još uvek ne zna koliku imovinu ima, a sudeći po najavljenim izmenama Zakona o javnoj svojini, neće to znati još najmanje godinu. Naime, rok u kojem je trebalo da pokrajina,
lokalne samouprave i javna preduzeća prijave imovinu u svojini države istekao je 6. oktobra, a veliki broj državnih organa nije podeno zahteve za upis prava svojine u javnoj evidenciji nepokretnosti i pravima na njima i time nisu ostvarili pravo na upis svojine. Zbog toga je Vlada Srbije na poslednjoj sednici usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini po kojem se rok za prijavu državne imovine produžava do 31. decembra 2017. godine.
Zašto je važno da se konačno svedu računi pokazuju podaci iz procena. Naime, prošle godine nepotpuna evidencija državne imovine pokazivala je da država raspolaže imovinom vrednom 72 milijarde dinara u parcelama, građevinskom, šumskom i poljoprivrednom zemljištu. Sve nepokretnosti koje država poseduje na svojoj teritoriji prošle godine procenjivane su na 350 milijardi dinara i imaju površinu od 12.202 hektara, 64 ara i 85 kvadratnih metara. Na osnovu prošlogodišnjih podataka, ukupan broj nekretnina bio je 45.160 kada je reč o zgradama, stanovima i poslovnom prostoru. Tu spada i imovina javnih preduzeća čiji je osnivač Srbija.
Valja podsetiti na to da je Skupština Srbije pre dve godine, 3. oktobra 2014. godine, već produžila rok za upis javne svojine dve godine jer ni tada pokrajina, opštine i javna preduzeća nisu ispoštovale trogodišnji rok. Razlog za produženje roka bio je isti kao i sadašnji, odnosno činjenica da obveznici upisa nepokretnosti u registar koji vodi Direkcija za imovinu Srbije nisu uradili ono što im je bilo obaveza.
Mali broj gradova i opština preduzeo je neophodne aktivnosti da bi uspostavio pouzdane baze podataka o građevinskom zemljištu i nepokretnostima kojima raspolaže i registrovao ih u javnim knjigama, odnosno Katastru. Opštine čak ni ne raspolažu sistematizovanim podacima o fizičkom obimu imovine na kojoj imaju pravo korišćenja – broj parcela, njihove lokacije, broj i vrstu objekata, niti o pravnom osnovu njihovog sticanja, što predstavlja prvi i osnovni korak da bi se započeo proces reforme sistema upravljanja javnom svojinom na nivou lokalne samouprave.
Zakon o javnoj svojini donet je zbog toga da bi Srbija nakon više od sedam decenija najzad znala kojom imovinom raspolaže i da bi se sačinio registar državne imovine. Putevi, mostovi, pruge, šume, izvori lekovite vode, njive, pašnjaci, stanovi, spomenici, umetnička dela, trgovi, parkovi, zgrade, lokali, škole, fakulteti samo su deo imovine u državnom vlasništvu koje je trebalo popisati.
Pretpostavljalo se da je popis državne imovine Sizifov posao jer nepostojanje jedinstvene evidencije nije bilo nimalo slučajno. Jednostavno, država nije mogla verovati da je bez nečega ostala ili da joj je to nepravedno oduzeto kada nije ni imala potvrdu da je to bilo njeno. Upravo zbog toga prethodnih godina je mnogo državne imovine jednostavno „isparilo” i čak ni danas se ne pominje kao njena i ona na nju nema prava. Veliki problem predstavlja i činjenica da državnom imovinom većinom raspolažu lokalne samouprave i javna preduzeća, a kolika je ona zaista, to niko ne zna. Zbog toga država ne može imovinom da raspolaže na pravi način, a to je i uzrok zbog čega velikideo imovine ne služi funkcionisanju države.
LJ. Malešević
Ne zna se šta je srpsko ni u inostranstvu
Evidenciju nepokretnosti koje Srbija ima u inostranstvu vodi Ministarstvo spoljnih poslova, a najviše nekretnina imamo u bivšim jugoslovenskim republikama. Hrvatska je uglavnom rasprodala imovinu Srbije, a njen veliki deo čine odmarališta na Jadranu, za koja Srbija može da se bori pred sudovima u Hrvatskoj ili u Strazburu.