Vorkapić: Državna svojina ište novu procenu vrednosti

ukupno 16.590 jedinica nepokretnosti, ukupne vrednosti 182,8 milijardi dinara. Gruba procena je, kaže u razgovoru za “Dnevnik” Jovan Vorkapić, vršilac dužnosti direktora Republičke direkcije za imovinu Srbiju, da je zapravo za sada evidentirano tek između 7 i 10 odsto jedinica državne nepokretnosti, uz napomenu da će ovim tempom do kraja ove godine ipak biti evidentirano bezmalo dve trećine ukupne državne imovine.

– Ovaj podatak je iz novog on line programa za evidenciju, koji je operativan od 7. februara ove godine i koji se svakodnevno dodatno puni od strane korisnika državne imovine. Evidentirana vrednost, međutim, nije realna jer mnoge nepokretnosti nisu uvedene u poslovne knjige korisnika, a za nepokretnosti koje se vode u poslovnim knjigama korisnici nisu dostavljali revalorizaciju knjigovodstvene vrednosti. Svakako i sama knjigovodstvena vrednost po pravilu ne korespondira sa tržišnom vrednošću imovine – ističe Vorkapić. – Očigledno je da će pitanje procene tržišne vrednosti državne imovine morati da se reši posebnom sveobuhvatnom procenom nezavisnih stručnjaka odmah po sprovedenoj evidenciji, do februara 2017. Direkcija će dati predlog da se u budžetu za sledeću godinu obavezno obezbede sredstva za ovu važnu aktivnost.

* Kako teče unošenje podataka u registar nepokretnosti u javnoj svojini i kolika je šansa da se u njemu početkom naredne godine nađu podaci o kompletnoj državnoj imovini i njenoj vrednosti?

– Unošenje podataka u registar nepokretnosti u javnoj svojini putem veb aplikacije započelo je 7. februara 2016. od nultog stanja za sve korisnike nepokretnosti u javnoj svojini. Korisnici su: jedinice lokalne samouprave, (opštine i gradovi), AP, javna preduzeća, društva kapitala, ustanove i organizacije, čiji je osnivač RS i JLS. Na dan 5. maja u registru nepokretnosti evidentirano je 1.422 korisnika od ukupno 11.500, koji su započeli evidentiranje nepokretnosti u javnoj svojini. Može se reći da je dosadašnje evidentiranje veoma otežano zbog neupućenosti korisnika i otpora prema promenama, s obzirom na to da dostavljanje podataka preko veb aplikacije predstavlja unos - posebnu evidenciju o nepokretnostima koje koristi korisnik i nosi odgovornost za sveobuhvatnost i tačnost unetih podataka.Od angažovanosti korisnika na unosu navedenih podataka zavisiće i obim evidencije o nepokretnostima u javnoj svojini i njenoj vrednosti.

* Prihodi Direkcije za imovinu od zakupa prošle godine, počeli su da rastu. Koliko danas iznose?

– Od 1. januara do 30. maja 2016. ostvareni su prihodi od zakupa nepokretnosti u državnoj svojini u ukupnom iznosu od 118,7 miliona dinara. Prihod od zakupa poslovnog prostora je 116,9 od zakupa stanova 1,07 miliona i od zakupa garaža 718 hiljada dinara. Treba napomenuti da gradovi i lokalne samouprave imaju neuporedivo veće prihode od zakupa nepokretnosti koje su u njihovoj javnoj svojini, jer imaju značajno veći broj poslovnih prostora i stanova u svom portfoliju.

* Direkcija za imovinu krenula je sa raspisivanjem javnih poziva za prodaju vojnih objekata u mnogim gradovima Srbije, automobila, a proteklih meseci su neki delovi zemljišta preneti u vlasništvo lokalnih samouprava. Koliko je interesovanje kupaca za ponuđene objekte s jedne , a s druge strane da li ustupanjem zemljišta lokalnim samoupravama zapravo stvarate mogućnost da one izgradnjom industrijskih zona dođu do potencijalnih investitora pa samim tim i bržeg ekonomskog razvoja?

– Prošle godine četiri puta je oglašena prodaja vojnih kompleksa, ali interesovanje kupaca nije veliko i uglavnom se prodaju kompleksi manje vrednosti, a izuzetak je otuđenje Vojnih kompleksa Bor Severni i Južni deo, čija je vrednost preko milion evra . U cilju bolje relaizacije Master plana raspolaganja nepokretnostima u državnoj svojini koje nisu neophodne za funkcionisanje Vojske Srbije, sprovodi se postupak umanjenja početne tržišne vrednosti nepokretnosti koje se otuđuju te se nakon dva oglašavanja početna cena smanjuje za 20% a nakon četiri oglašavanja za još 20 % u odnosu na sniženu cenu nakon dva objavljena oglasa.

Značajan je i prenos građevinskog zemljišta jedinicama lokalnih samouprava radi stvaranja industrijskih i radnih zona, jer stvara povoljni ambijent za ulaganja investitora. Jedinice lokalnih samouprava donose planska akta kojima su predviđene industrijske i radne zone i obraćaju se zahtevima Direkciji u cilju prenosa svojine na zemljištu sa Republike na jedinice lokalne samouprave. Lokalne samouprave se, naravno, obavezuju da infrastrukturno opremaju to zemljište - saobraćajnice, električna energija, vodovod, kanalizacija... Navedenim postupanjem se stvaraju optimalni uslovi za ulaganje investitora, a najbolji primeri za to su Novi Sad, Obrenovac, Ruma, Jagodina, Niš, Ćuprija...

* Ko danas u Srbiji kontroliše korišćenje državne imovine i da li je moguća potpuna kontrola s obzirom da se ne zna šta je sve tačno državno?

– Vlada, Republička direkcija za imovinu RS, korisnici i drugi nadležni organi, određeni Zakonom, ovlašćeni su da vrše kontrolu nad raspolaganjem državnom imovinom. Međutim, raspolaganje bez pribavljene saglasnosti Direkcije, na primer nad nepokretnostima, nije u skladu sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije do 2011 god i Zakonom o o javnoj svojini od 2011 god kojim je propisano da o raspolaganju nepokretnostima u državnoj svojini odlučuje Vlada. Zbog nepravilnog postupanja korisnika, može se desiti da Direkcija nema kontrolu nad raspolaganjem. Postupkom unosa pojedinačnih podataka korisnika, u registar nepokretnosti u javnoj svojini, steći će se mogućnost sistemskog praćenja raspolaganja nepokretnostima u javnoj svojini i efikasnijom kontrolom korišćenja i upravljanja. Po saznanjima o nepravilnom i nedozvoljenom korišćenju i raspolaganju državnom imovinom, Direkcija, i to bez odlaganja, inicira kod Državnog pravobranilaštva pokretanje postupaka pred sudovima i drugim nadležnim organima u cilju zaštite državne imovine.

* Da li se može konačno rešavati pitanje javne svojine dok se ne završi proces restitucije?

– Apsolutno je tačna konstatacija da uspostavljanje javne svojine na nepokretnostima, kao proces, ne može se okončati sve dok se ne okonča postupak restitucije pred nadležnim organom u skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. To ne znači da postupci ustanovljavanja javne svojine, što spada u nadležnost Direkcije, ne mogu teći uporedo sa postupcima restitucije.

Ljubinka Malešević

Kasarne za stanove

Pored otuđenja vojnih kompleksa Vorkapić ističe i prenos prava javne svojine na jedinice lokalne samouprave, kojima se omogućava da kupoprodajnu cenu plate u 5 godišnjih iliti 60 mesečnih rata, odnosno daje se mogućnost da se izvrši razmena vojnih kompleksa za stanove na teritoriji jedinice lokalne samouprava sa kojom se zaključuju pravni posao razmene. Tako je, recimo, vojni kompleks „Aleksa Dundić“ u Zemunu, tržišne vrednosti procenjene na bezmalo 11,1 milion evra, na temelju zaključka Vlade zamenjen za 105 stanova, i to: 84 stana u naselju „Stepa Stepanović“ u Beogradu, 18 stanova u naselju „Sunčana strana“ u Novom Sadu, dva stana u gradu Čačku i 1 stan u Kuršumliji, čija je ukupna vrednost procenjena na 9,67 miliona evra.