Više od 80.000 rešenja o ozakonjenju objekata
Mada su vojvođanske opštine Sombor, Bela Crkva i Opovo, po analizama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, među najuspešnijim lokalnim samoupravama u sprovođenju Zakona o ozakonjenju nelegalno izgrađenih objekta, rešenja o rušenju, koja su proteklih dana dobili njihovi građani, izazvala su strah i negativne reakcije.
Pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Darinka Đuran objašnjava da građani koji su u postupku ozakonjenja svojih objekata dobli rešenje građevinskih inspektora o rušenju ne treba da brinu jer to ne znači da će njihov objekat biti srušen nego da je objekat ušao u postupak ozakonjenja i da se to rešenje neće sporovoditi do pravnosnažno okončanog postupka ozakonjenja.
„Poruka svim građanima koja dobiju rešenje o rušenju na osnovu Zakona o ozakonjenju ne znači da će njihov objekat biti srušen“, objasnila je Darinka Đuran.
„Tim rešenjem taksativno je navedno šta građani dalje treba da preduzmu da bi konačno svoj porodični ili stambeni objekat ozakonili, odnosno legalizovali. Građevinski inspektor je po sili zakona obavezan da u drugoj fazi posutupka ozakonjenja donese takozvana rešenja o rušenju, a ono zapravo samo znači da je objekat vidljiv na sateletitskom snimku, što je dobro i što je siguran put do ozakonjenja.“
Uz navođenje da je objekat vidljiv na satelistkom snimku, dodaje, u rešenju o rušenju navedno je šta od tehničke dokumentacije treba dostaviti, kako da se dokažu imovinskopravni odnosi i koju taksu valja platiti.
Doneto 90.000 rešenja
Na teritoriji Srbije do ovog trenutka doneto je oko 90.000 rešenja građevinskih inspektora, i više od 80.000 rešenja o ozakonjenju. U januaru 2017. bilo je svega 30.000 donetih rešenja o ozakonjenju, a polako se približava broju od 100.000. Građevinski inspektori su do ovog trenutka doneli oko 800.000 rešenja. Ministarstvo je svim jedinicama lokalne samouprave dalo rok da do kraja avgusta 2017. donesu rešnjenja za sve popisane objekte, njih 1,6 milion.
„Zakon je prvi put predvideo minimalnu taksu za ozakonjenje, koja je za porodične i stambene objekate do 100 kvadratnih metara svega 5.000 dinara, od 100 do 200 kvaratnih metara je 15.000, i za veće od toga 20.000 dinara, dok je samo za komercijalne objekte određene površine predviđena najveća taksa od pola miliona dinara. Ministarstvo je svojim uputstvima dalo određene mogućnosti da se i za pomoćne i ekonomske objekte, kada su na istoj katastarskoj parceli, plati samo jedna taksa od 5.000 dinara“, istakla je Darinka Đuran.
Inače, sprovođenjem ozakonjenja, što se čini u tri faze, u buyet svakog grada i opštine ući će velike svote jer od prihoda od taksi koju građani uplate po osnovu takse za ozakonjenje, 70 odsto ide u buyet svakog grada i opštine. Darinka Đuran ističe da je preporuka Ministarstva lokalnim samoupravama da taj novac ulažu u razvoj komunalne infrastrukture i lokalne putne infrastrukture da bi upravo ti građani koji su ozakonili svoje objekte dobili odgovarajuće uslove za život.
„U okviru treće faze, koja će trajati u naredne tri godine, biće pružena pomoć svim građanima i opštinama i gradovima da reše one složene imovinskopravne odnose s kojima se suočavamo kada govorimo o ozakonjenju i da im na neki način stvorimo uslove da zaista sve svoje porodične i stambene objekte u kojima žive konačno ozakone“, zaključila je Darinka Đuran.
D. Mlađenović
