Velike firme spiskale ogromne pare

 neće biti, tako da će nakon 28. maja ta preduzeća biti „otvorena” za poverioce. No, i pored toga, takođe tvrde u Ministarstvu privrede, ona će nastaviti da rade i taj datum za njih ne znači kraj, tim pre što su najveća dugovanja zapravo državi i što je država spremna da ih pretvori u javni dug i time olakša tim preduzećima da iznađu izlazak iz krize.

No, i pored toga što će deset preduzeća – jer je šest već rešeno – nastaviti da radi i pored ukidanja zaštite naplate, to ne znači da će ona stati na noge niti da će zadržati postojeći broj radnika. Pošto je u tim preduzećima zaposlena 21.000 radnika, još uvek se razmatraju sve mogućnosti da barem deo njih sačuva radno mesto. Najveći problem svih tih preduzeća su decenijama nagomilavani dugovi od oko 1,5 milijarde evra. Država je godinama iz buyeta dotirala firme-gubitaše, a one su samo od 2008. do 2013, po procenama Ministarstva privrede, iz buyeta Srbije dobile ukupno 34,32 milijarde dinara. Tek od početka ove godine država ne finansira nijedno od tih preduzeća, a izuzetak je „Resavica”, koja će, u skladu sa Zakonom o buyetu, primati subvencije Ministarstva energetike do kraja godine.

Pretpostavlja se da će država tim kompanijama morati otpisati dugove i pretvoriti ih u javni dug te da će pogrešni poslovni potezi i nesposobnost partijskih direktora iz prethodnih godina građanina Srbije koštati dodatnih 210 evra. Profesor ekonomije Ljubomir Mayar objašnjava da prelivanje dugova gubitaša na leđa poreskih obveznika svakako nije popularna mera, dodajući da je to ipak jedina moguća solucija u sadašnjoj situciji.

– Alternativa bolja od otpisa dugova ne postoji jer bez toga nema ni trunke nade da će se neko zainteresovati za kupovinu tih preduzeća – istakao je profesor Mayar. – Nesreća je što vlasti pre nekoliko godina nisu imale hrabrosti da to urade a tada bi na teret građana palo 700 miliona evra, a ne 1,5 milijarda. Svakako da nije dobro što će građani Srbije platiti ceh loših poslovnih poteza partijskog menaymenta, ali i to je bolje nego da se produžava rešavanje njihovog statusa. Ipak, vlast mora da objasni građanima ko je odgovoran za tako velika zaduženja.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dušan Stevanović potvrđuje da će najveći broj tih strateških preduzeća nastaviti da radi i posle isteka državne zaštite zbog toga što ih je država poslednju godinu sve imala u fokusu i bavila se njihovom sudbinom.

– Ideja je da za sve one koji ostanu da rade budu obezbeđeni poslovi i plate, a za ona koji reše da odu, država je, kao i prethodnih godina, opredelila novac kao i za radnike preduzeća koja je otići u stečaj – objasnio je Stevanović. – Pojedina preduzeća biće privatizovana putem prodaje, prodaje kroz stečaj ili će biti konsolidovana putem unapred pripremljenog plana regorganizacije.

Pod zaštitom su sada RTB Bor, „Resavica”, „Jumko”, „Trajal”, FAP, PKB, HIP „Petrohemija”, „Galenika”, „Ikarbus” i „Politika” AD.

LJ. Malešević

Plan za spasavanje

Pošto oko dve trećine ukupnih dugova tih strateških firmi otpada na državu, spas će se potražiti kroz Unapred pripremljen plan razvoja. U ekonomskoj teoriji Unapred pripremljeni plan reorganizacije je program koji bi trebalo da pomogne kompaniji koja zapadne u finansijske poteškoće da ih prebrodi. Takvo zakonsko rešenje odavno postoji u tržišnim ekonomija i primenjuje se kako za privatne firme, tako i za državne. Jer. ulaskom u Unapred pripremljeni plan razvoja, o čijoj opradanosti odlučuje Privredni sud, firme od poverilaca dobijaju određeni rok da stanu na noge, odnosno odlaganje naplate potraživanja koja ih mogu odvesti u bankrot.

Obično je taj rok godinu i dve, a može biti i duži, dok uprava posluje pod kontrolom poverilaca. Za to vreme reprogramiranja dugova nastoji se pronaći strateški partner ili investitor koji bi dokapitalizovao kompaniju.