Ulagati u proizvodnju, a ne samo u brzu zaradu

budućnosti zadržati privredni rast Srbije na skromnom nivou, a izvoz će nastaviti da bude glavni pokretač rasta, podržan oporavkom tražnje u članicama EU. Ključni prioritet vlasti Srbije za ovu godinu bi, smatra EBRD, trebalo da bude efikasno izvršenje javnih investicija, koje su, kako se dodaje u  izveštaju podbacile u 2015.godini. EBRD očekuje da će stopa rasta u 2016. godini biti veća u skladu sa povećanjem investicija, umerenim rastom izvoza i oporavkom privatne potrošnje.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku  pokrivenost uvoza izvozom u Srbiji prošle godine bio je 73,4 odsto. Izvoz robe bio je 12.028,4 miliona evra i bio je veći od 7,8 odsto u poređenju sa istim periodom 2014.godine. Uvoz robe zabeležio je vrednost od 16.392,8 miliona evra, što predstavlja povećanje od 5,8 odsto u odnosu na isti period 2014.godine. Ovi podaci su dokaz da  i kompanije koje su izvozno orijentisane  i koje dobar deo svojih proizvoda izvoze na inostrano tržište moraju najveći deo profita da ulože u uvoz onoga što na srpskom tržištu nema. Uz to, kako je za “Dnevnik” ocenio Nikola Pavičić, uspešni privrednik i počasni direktor “ Targeta” , proteklih godina malo se investiralo u nove tehnologije i fabrike koje  zapošljavaju , izvoze i prave profit, a mnogo više u supermarkete, nekretnine i hartije od vrednosti odnosno u ono što donosi brzu zaradu.

- I domaći i inostrani investitori radije investiraju u banke, supermarkete, nekretnine i sferu usluga nego u proizvodnju.

Samo 15% ukupnih investicija i domaćih i stranih otišlo je u realni sektor. Zato ne možemo kriviti investitore, za to je kriv sistem koji podstiče investitore da investiraju u sve samo ne u proizvodnju. Naš ekonomski sistem koga smo napravili posle promena 2000.godine počiva na visokim kamatama, kreditima sa valutnom klauzulom, precenjenom kursu, dvovalutnom sistemu, visokim porezima i preteranoj javnoj potrošnji. Taj sistem uništava domaću proizvodnju, onemogućava izvoz i stimuliše uvoz.

Preko visokih kamata i kredita sa valutnom klauzulom banke izvlače novac sa računa prduzeća i iz yepova građana, prave visoke profite i zgrću bogatstvo, a građane i preduzeće vode u dužničko ropstvo. Postojeći ekonomski sistem dobar je onima koji su ga i kreirali. On veoma dobro službi vlasnicima banaka, finansijskim špekulantima, uvoznicima, vlasnicima trgovačkih lanaca, a možda i državi. On je legalizovao realnu vlast finansijske oligarhije, ne samo nad proizvodnjom, nego i nad celim društvom. Zato, ako koga treba da krivimo što u Srbiji niču supermarketi umesto fabrika onda je to država koja je napravila ovakav ekonomski sistem – ocenjuje Pavičić dodajući da se “nakazni” ekonomski sistem mora demontirati  jer onemogućava ekonomski rast Srbije.

Naš sagovornik ističe da je Srbija mala zemlja sa malim tržištem koje ne može biti pokretač rasta, pa ukoliko želi da ima visoke stopa rasta mora izaći na inostrana tržišta. Bez izvoza nema rastaa, ali bez realnog kursa nema izvoza , tvrdi Pavičić.

LJ. Malešević

Profit nije merilo uspešnosti

Sasvim bi bilo logično da profit bude merilo uspešnosti firme, ali to merilo važi u zemljama sa normalnim ekonomskim sistemom gde svi imaju jednake uslove, smatra Pavičić .

- Međutim, u Srbiji se ne može reći da su isti uslovi za pravljenje profita u bankama i trgovini sa jedne i u proizvodnji sa druge strane. U poslednjih 15 goina kumulisani gubici u proizvodnji Srbije su 25 milijardi evra, a za to vreme banke su zabeležile profit koji se meri milijardama evra. Znači li to da smo mi u proizvodnji baš toliko glupi i neznalice, a oni u bankama, trgovini i uslugama tako pametni i uspešni? Kad napravimo jednake uslove za sve onda će važiti profit kao merilo uspešnosti – kaže Pavičić.