U Srbiji i zvanično oko 350.000 primilo platu manju od 25.000 dinara

Do sada je RSZ sprovodio mesečno istraživanje o zaradama zaposlenih na uzorku pravnih lica, a obuhvatalo je oko 800.000 zaposlenih. Po novim pravilima trebalo bi da bude obuhvaćeno oko 1,85 miliona radnika, pod uslovom da za sve njih postoji evidencija u Poreskoj upravi odnosno da su im plaćeni porezi i doprinosi na zarade.

Da će razlike u visini prosečne plate sa novim načinom obračuna biti nema sumnje, jer samo primena novih pravila na prosečnu novembarsku platu dala je drugačiju sliku. Naime, kada se novi način obračuna primeni na prosečnu novembarsku platu koja je iznosila 47.575 dinara , prema RSZ, dolazi se do podatka da  je oko 20 odsto radnika primilo neto platu između 21.000 i 25.000 dinara. Drugim rečima, da je oko 350.000 zaposlenih u novembru primalo minimalac ili malo više od njega. U isto vreme, dve trećine radnika primilo je manje od prosečne republičke plate odnosno manje od 46.600 dinara.

Republički zavod za statistiku je u okviru delatnosti koje su donele prosečnu novembarsku platu od  47.575 dinara iskazao da je u čak osam oblasti rada neto zarada bila iznad 100.000 , ali u isto vreme platu manje od 30.000 dinara imalo je deset delatnosti, a bilo je i delatnosti u kojima je neto zarada bila manja od 25.000 dinara.  Tako je iskazano da je najveća novembarska neto zarada isplaćena zaposlenima u računarskom programiranju i konsultantskim delatnostima i to 168.368 , a najniža  delatnostima putničke agencije, tur-operatera i rezervacije 21.682 dinara. Razlika između najviše i najniže zarade u novembru bila je čak 147.066 dinara, što je skoro četiri prosečne republičke plate. S druge strane, najniže iskazana zarada bila je duplo manja od republičkog proseka.

No, kada se traži sredina između najviših i najnižih isplaćenih zarada onda se dobije prosečna plata od 47.575 dinara. Svakog meseca nakon što se objave podaci Republičkog zavoda za statistiku o prosečnoj republičkoj zaradi, mnogi radnici budu nezadovoljni jer dobro znaju koliko zarađuju i koliko je to manje od onoga što se zvanično iskazuje. O razlici između stvarnosti i statističkih podataka najviše su ukazivali sindikati , tvrdeći prethodnih godina da u Srbiji između 350.000 i 400.000 radnika prima minimalac, ali zvaničnu potvrdu do sada nisu dobili. Sada je i RZS analizirajući novembarsku zaradu kroz novu metodologiju došao do istih podataka.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić kaže za “Dnevnik” da su jednom sindikati morali dobiti potvrdu da je istina ono na čega stalno upozoravaju  , a to je da radnici mnogo manje zarađuju od podataka koji se iskazuju odnosno da je su radničke plate znatno niže u odnosu na prosečnu republičku zaradu koja se izračunava u RSZ.

- Sindikati stalno ukazuju da veći deo radnika prima minimalnu zaradu, a sada se to pokazalo tačnim. Mi imamo svoju mrežu u skoro svim preduzećima koja preko granskih sindikata odnosno saveza ima podatke o primanjima radnika- kaže Milić.-  Svaka teritorija ima statističke podatke o stvarnosti radnika i njihovim primanjima. Nije prvi put da nam i zvanično priznaju da su naši podaci tačni, ali se to dešava obično kada je kasno. Ne treba zaboraviti da su sindikati početkom 2000.godine upozoravali kuda vodi i kako će se završiti privatizacija i koju će cenu radnici platiti, jer sve je delovalo tako . Onda smo bili proglašeni “ostacima prošlosti” , “crvenom bandom”. Ovo je faktički drugi put da sindikat govori u ime radnike, a ne ni za jednu partiju ili vlast. Uostalom, mi predstavljamo radnike i imamo najbolju nameru da njima bude bolje, a to neće moći dok se neki ne dozvovu pameti i prekinu bilo šta što nije u radničkom interesu .

Nije svim radnicima isto

Prvi čovek vojvođanskog sindikata objašnjava da su Vojvodini najmanje plate , u visini minimalca, u mnogim delatnostima

- Najmanje plate su kod ugostitelja, u građevinarstvu, tekstilnoj industriji ... Međutim, ne možemo izdvojiti konkretne delatnosti i reći da je tako svim radnicima, jer ima firmi u okviru njih koje isplaćuju veće plate od minimalca. Suština je da ukoliko neko ne radi u IT sektoru ili “dobroj” firmi, radnici su osuđeni na nivo minimalne zarade ili nešto malo više od nje – objašnjava Milić.

Naš sagovornik ne spori da ima i poslodavaca koji radnike prijavljuju na minimalac, a “resto” im isplaćuju na ruke .

- Imamo takva saznanja. Postoje radnici kojima je isplaćeni minimalac legalizovan odnosno njega poslodavac prijavljuje i plaća doprinose. Takođe, postoje poslodavci koji isplaćuju radnicima razliku između tog prijavljenog minimalca i ono što im za određeni rad sleduje. To, dakle, postoji , ali tu prvo gubi država, a zatim radnik koji će imati manju penziju , jer će mu penzijska osnovica biti znatno manja kada jednog dana dođe vreme za penzionisanje. No, to već dugi niz godina postoji u Srbiji i niko ne preduzima ništa da se to spreči kako bi i država imala više koristi, a i radnik bio zaštićen – zaključuje Milić.

LJ.Malešević